Све што треба да знате о СЛАВСКОМ ЖИТУ - Ево да ли се спрема за СВЕ СВЕЦЕ, треба ли да се МЕЉЕ и шта радити са њим АКО ПРЕТЕКНЕ
При припреми кољива треба бити посебно опрезан јер оно представља везу са оностраним
Свећа, жито, славски колач и вино у кући коју је освештао свештеник у данима пре крсне славе обележја су без којих не може да прође најсвечанији дан у години сваког православног хришћанина.
Кувано жито симболично подсећа на биљне жртве из Старог завета. Верује се да оно метафорчки представља везу између овоземаљског и загробног живота.
Да ли се ОБЕЛЕЖАВА КРСНО ИМЕ ако УМРЕ неко у ПОРОДИЦИ? Срби не знају да разликују СЛАВУ од ПРОСЛАВЕ, ево где сви ГРЕШЕ
Ево шта је НАЈВАЖНИЈЕ У ПРИПРЕМИ СЛАВСКОГ КОЛАЧА - Домаћица га меси у кући, али битно је испоштовати и ово правило
Али, како у различитим крајевима Србије постоје различити обичаји, тако се свечари другачије односе и према славском житу, односно кољиву које симболизује васкрсење. У неким деловима Србије по обележавању славе жито поједу укућани, у неким се оно носи на гробље, а у селима се даје домаћим животињама зарад напретка домаћинства у години која долази.
Свештеник Бранислав Миљковић из Храма Свете Петке у Овчи подсећа за Ona.rs да би се према славском житу, као и према свакој другој храни требало опходити пажљиво.
- Домаћица би требало да направи онолико славског жита колико очекује гостију - каже отац Бранислав.
- Не треба правити огромну чинију ако се зна да ће доћи мањи број људи, па се после питати шта да урадите са житом које је преостало. Тако је, иначе, и са свом осталом храном; не треба је бацати, додаје отац.
Исто важи и за начин припремања. У појединим крајевима Србије се обавезно меље, па му се додају ораси и шећер, а затим се украшава, док се у другим само скува и у таквом обликом носи у цркву на освеће.
- Српска православна црква нема посебан став по том питању, већ је препуштено домаћицама да саме у складу са обичајима свог краја одлуче да ли ће скувано жити самлети или не. Жито је симбол новог живота, среће и благостања, па ако бисмо тако гледали, суштински не би требало ни да се кува. Тако да је потпуно свеједно да ли је самлевено или не - истакао је свештеник.
У појединим крајевима наше земље верује се да не ваља кувати жито за славу Светог архангела Михаила који се сматра бесмртним анђелом, као и за Светог Илију, за ког се верује да се жив узнео на небо. То је потпуно погрешно, јер не постоје живи и мртви свеци:
- Сваки је Светитељ жив и од Бога прослављен. Жито се на слави спрема јер је симболика Христовог Васкрсења, а не за покој душе свецу, непоменуо је свештеник Драган.
Погрешна пракса је вероватно настала услед чињенице да се жито спрема и за парастосе упокојеним ближњима. У оба случаја, жито представља жртву Богу и симболизује православну веру у опште васкрсење.
