У Србији се ЈЕДЕ И ПИЈЕ НА ГРОБЉУ, а мртви затрпавају ПАРАМА: Овај обичај многе шокира, али постоји РАЗЛОГ зашто се то ради
Многи мисле да тада треба да покажу колики су "домаћини", ево шта Црква каже
Смрт је саставни део живота, и по хришћанском веровању, она је прелазак из овоземаљског, привременог живота у небески вечни живот. Смрћу почиње пут у вечност, али кроз Васкрсење.
Кад се догоди смртни случај, родбина умрлог нађе се пред многим проблемима. Осим разумљивог, емоционалног шока, стреса, појави се и мноштво недоумица које су тим веће ако је смрт наступила изненада. У том стању многи су сколни да чак и не знајући чине разне грехе и подражавају празноверице убеђени да су то православни обичаји.
ШТА ЋЕ ЖИТО НА СЛАВСКОМ СТОЛУ И НА ЗАДУШНИЦАМА? Отац Симеон открио све о овом старом обичају
Сутра је ПРВИ ДАН ОКТОБРА, а ово је РИТУАЛ који остварује ЖЕЉЕ тог дана! Замислите - да ли бисте љубав, новац или нешто треће?
У многим местима у Србији постоји обичај изношења хране на гробље на помен или на Задушнице. Док је једнима то потпуно нормално и кажу да се нигде не једе тако добро, други су шокирани.
Према речима етнолога Весне Марјановић храна на гробљу је одређени начин да се комуницира са мртвима, а обичај је утемељен у старословенској традицији.
"У српској традиционалној култури задушнице су увек биле битне јер су тада живи и њихови покојници остваривали посебну комуникацију. Храна која се тада 'дели' за душе покојника и свих преминулих сродника, представља врсту комуникације са умрлима", објаснила је она за Блиц.
Отац Душан је овако објаснио шта треба да се износи на гроб и како треба да изгледају даће:
- На дан сахране православног хришћанина, као на свим поменима и парастосима (у 3, 9. и 40. дан, полугодишњи и годишњи, као и о Задушницама) , на гробље се износи обарена и медом заслађена пшеница, кољиво, које се, као и гроб, прелива вином, уз појање 'Вјечнаја памјат'. Жито је символ васкрсења, јер кад се жито посеје у земљу, оно иструне, али се из његове клице развије нови живот у класу пшенице. Тако бива и са телом покојника - рекао је отац, а цео текст погледајте ОВДЕ.
"У српској култури је једење на гробљу остало као важан део обредне праксе из загробних култова чији су корени веома дубоки и везују се за прехришћански период", објашњава етнолог Весна.
Новац и разни предмети
Сахрањивање покојника са различитим предметима, али и новцем, има одређену симболику.
- Разлог због кога се то уопште ради јесте да би преминули могао да користи њему драге ствари током загробног живота, као што је то радио током живота. Међутим, оштри предмети (бријачи, ножеви, друго хладно оружје) не стављају се, зато што могу повредити умрлог или наслутити зло које би могло да му се догоди на „оном свету“. Новац се преминулом ставља како би могао да откупи своју душу код скелеџије који превози људе са "овог света" на "онај свет", што је заједнички мотив у различитим митологијама, како словенској, тако и грчкој, римској, германској итд. Све што је покојник за живота користио може да му послужи тамо где ће се запутити након што умре, тако да је то основни разлог због кога му се лични предмети стављају у ковчег - напомиње за 24седам др Богдан Дражета, доцент на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
