Сутра славимо ВАВЕДЕЊЕ, дан када се ЧУДА дешавају – На празник своје ЗАШТИТНИЦЕ свака ЖЕНА би морала да уради једну ствар
Српска православна црква и верници 4. децембра обележавају Ваведење Пресвете Богородице, велики хришћански празник. Према предању, она је била прва заветована девица у историји хришћанства, уведена у храм у Јерусалиму још као трогодишње дете.
Српска православна црква и њени верници 3. децембра обележавају Светог преподобног Григорија Декаполита, који се слави и као Претпразништво Ваведења Пресвете Богородице.
Ваведење Пресвете Богородице, које се још назива и Света Пречиста или Женска Богородица слави се 4. децембра, а у црквеном календару овај дан обележен је црвеним словом.
Ваведење спада у један од дванаест највећих хришћанских празника, и један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици. Слави се као успомена на дан када је Богородица, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане, први пут уведена у храм Божји.
Богородица Марија је као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља Јоакима и Ане да ће ако буду имали пород дати бебу у храм, доведена у Јерусалим и уведена у храм. Чином Ваведења Маријиног, каже јеванђелско предање, свети родитељи испунили су завет да ће пород, којег дуго нису имали, “предати Богу на службу”.
– Напред су ишле девице, са запаљеним свећама, а за њима пресвета Дева, украшена царским благољепним хаљинама, како приличи кћери царевој и невести Божјој – записано је у “Прологу” владике Николаја Велимировића.
НЕДЕЉОМ СЕ НЕ РАДИ! Поведите децу у цркву, а уколико не можете избећи обавезе, урадите ово
Мајка се МОЛИЛА за СПАС ДЕТЕТА пред њом, УСЛЕДИЛО ЧУДО - Икона СВЕТОГ МИНЕ у Београду пред којом се морате помолити
Слава манастира Хиландар
Ваведење Пресвете Богородице је слава манастира Хиландар. Иако Грчка православна црква слави Ваведење по новом календару (21. новембра), на целој Светој Гори традиционално се и 4. децембра обележава Дан Богородице, а централну литургију држе српски свештеници из Хиландара.
Богородица је по предању једина жена којој је икада било дозвољено да ступи на тло Свете Горе, током свог мисионарског путовања по повратку из Свете земље. Она је због тога уједно и заштитница целе Свете Горе, односно грчког полуострва Атос.
На православним иконама посвећеним овом празнику слика се Богородица у пратњи девојака са упаљеним воштаницама, али се такође слика и сцена из јерусалимског храма, у којој трогодишњу Марију и њене родитеље прима првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Ваведење је такође и крсна слава у многим породицама, као и слава манастира Хиландар.
О Ваведењу Пресвете Богородице
Ваведење се слави као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.
По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм. У свечаној поворци, Марија је ишла између мајке и оца, а иза њих кретали су се многи рођаци и пријатељи.
На улазу у храм, Марију је дочекао првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Претече и Крститеља и увео је у светињу, где је била до своје 12 године. После смрти родитеља, Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета.
Народна веровања и обичаји
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.
У таковским селима био је обичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе које су се те јесени удале.
У селима у јужном Поморављу жене које немају децу, одлазе у манастир Црквицу, где се на Ваведење моле како би добиле пород.
На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.
