Да се НЕ ЗАБОРАВИ - Ево како су изгледали стари народни ОБИЧАЈИ, један од њих је бранио од НЕЧАСТИВИХ СИЛА
У очувању националног идентитета једног народа једну од најзначајнијих улога имају обичаји. Некада су обичаји настајали да би задовољили најразличитије људске потребе, па су се тако и мењали према тим потребама.
Будући да је култура српског народа богата традицијом, коју је због различитих сплета околности српски народ био приморан да брани и да се довија како би је сачувао, многи српски обичаји су због тога данас изгубљени или потиснути.
Али, има и оних паганских обичаја који су се задржали и до данашњих дана снажно се прожимајући са хришћанством, те су тако постали обавезни ритуали који су се изводили уочи великих празника. Ево и неких од њих:
Поштујете ли "НОВОГОДИШЊИ КАНОН"? Обавезно БАЦИТЕ СТАРИ КАЛЕНДАР и никако немојте да ЧИСТИТЕ, иначе ћете у 2024. ЛОШЕ ПРОЋИ
БЕКАМОВИ прославили Божић - Викторија и Дејвид Бекам су прославили празник у МАЈАМИЈУ, акценат је на КАРИРАНОМ
Коледари
Коледо је прастари обичај који је имао за циљ да народ брани од нечастивих сила. Некада је у Србији био обичај да од Светог Игњата па све до Божића група младића маскираних и наоружаних дрвеним мачевима обилазе сеоске куће и честитају новогодишње и божићне празнике.
Обично би били добро увежбани у певању коледарских песама и мачевању дрвеним мачевима, тако да пред сваком кућом изводе читаву малу представу. Често се догађало да се међу коледарима неко обуче у младу, па цела коледарска група изводи свадбу.
Код нас је овај обичај данас забележен код Срба у Босни, на Озрену и око Маглаја и у источној и јужној Србији, док је на западу Србије заборављен. Коледарски обичај данас се, такође, претежно задржао у појединим местима других словенских земља попут Русије, Македоније и Бугарске.
Вертеп
Вертеп је народна игра која се игра по библијској причи. Иако потиче још из 4. века нове ере, код Срба се први пут спомиње почетком 18. века. Наиме, уочи Божића и на сам Божић група дечака и младића обуку се у шарена одела и маскирају као ”мудраци са истока”. Између себе носе носиљку која представља јасле са рођеним Христом.
Наоружани су дрвеним мачевима и заштићени картонским оклопима на грудима, па попут коледара обилазе куће и пред сваком кућом се мачују, говоре разне стихове и певају божићне песме. Данас је овај обичај најприсутнији у Украјини.
Свињска даћа
По селима је обичај да свака кућа закоље по једну или више дебелих свиња или брава, у зависности од својих могућности и потреба. Од закланих свиња праве се разноврсне прерађевине, а увече се приређује богата месна вечера, у народу позната као свињска даћа, а која се некада приређивала пре или после поста.
За време вечере домаћина и његових укућана група младића закуца на прозор и остави мали ражањ у прозор са цедуљицом оваквог садржаја:
"Добро вече, домаћине,ми смо чули да сте клали,па дођосмо, не би ли се смиловали, па и нама мало меса дали."
Домаћин затим узме ражањ и "окити" га разним свињским ђаконијама и тако окићен врати поново у прозор, али се често деси да у ове ђаконије домаћин убаци и понеку љуту паприку, да би по псовци која допре споља закључио ко му је био гост.
Некада, док се народ чврсто придржавао Божићног поста, свиње су се клале пре или после Божића. Међутим, средином 20. века са постепеним напуштањем поста, почело се клати и пре Божића, кад коме порасту довољно.
Србија Данас/ Стил курир/ М.Л.
