ЖЕНЕ ОТВОРИЛЕ ДУШУ: Откриле зашто су се развеле, а ниједној није разлог превара!

Мислите да је превара водећи разлог због којег се жене у Србији разводе? Да је ствар много комплекснија откривају и одговори неколико реалних жена из Србије.

Статистика каже да је у Србији у 2022. години разведено 9.813 бракова, притом просечна старост мужа при разводу брака износи 45,1 година, а за жене 41,5 година. Ако се одмакнемо од статистике и сагледамо реалне разлоге због којих се жене у Србији разводе, који се не уклапају у флоскуле типа „сви су постали размажени“, шта доводи до пуцања? И адвокати кажу да иако се сматра да је прељуба најчешћи разлог за развод, њихово искуство показује да су много чешћи други разлози.

Неколико жена из Србије је искрено причало о томе зашто су се развеле.

Милена из Београда (27)

За мене је развод био једна од најтежих животних одлука, коју и дан данас преиспитујем, чак и ако сам потпуно свесна да је то било најбоље решење за мене, њега и наше дете. Ја сам затруднела са 22, са првим дечком с којим сам мање-више била од своје 15. године. Ја сам њему такође била прва права девојка, јер је само годину дана разлика међу нама. Били смо најбољи другови много пре него што смо се и пољубили први пут, а то смо и остали наредних неколико година. Ипак, та деца су одрасла, променила се, пожелела друге ствари. То је за мене значило да бих морала да се одрекнем свега што јесам, желим и мислим да бих остала у браку.

Не знам како, али тај мој најбољи друг је постао особа коју више нисам познавала. Слушала сам реченице, коментаре и уверења о томе шта ми треба да радимо које је он само изговарао, а које су креирали други. Такав однос је постао претежак и имала сам осећај да нас је бар 10 у нашем дому предвиђеном за троје. То је почело да утиче на наше дете и слушала сам реченице да „измишљам забране“, типа чипс. А када изгубите душевну и емотивну повезаност, полако почиње поверење да цури, е онда креће и све чешћа физичка раздвојеност. Тада сам себи рекла да мени тешко може да буде и самој и да не пристајем да будем тужна и странац тамо где треба да се осећам најсигурније. Да будем жена каква желим, мама каква јесам, пријатељ каквог и очекујем, особа која желим да постанем. И искрено, не памтим да сам била срећнија.

Јелена из Ниша (41)

„Ја нисам од оних жена коју је муж преварио, коју је тукао, који се коцкао. Ја сам се развела јер смо једноставно престали да разговарамо. Знам, звучи глупо, али тако је. Некако је све постало толико досадно и сиво.

Човек за кога сам се удала и у кога сам била лудо заљубљена, човек с којим сам обишла пола света и родила му децу одједном је постао странац. То сам тешко признавала себи. Годинама сам се заваравала, занимала се другим стварима, излазила са пријатељицама, ишла у шопинг, бавила се децом. Али онда је дошла корона и остали смо закључани сами са собом. Тад сам видела колика је празнина између нас.

Одједном ме је опалило да нас је живот појео. Ја сам јурила за послом, он јурио за послом, гајиш децу, трчиш на сто страна и само схватиш да са мужем немаш ништа више ништа заједничко. А то заболи баш. Нема свађе, нема мржње, него једноставно немаш о чему са њим да причаш, схватиш да си са њим цимер. И пробаш да то поправиш, али не иде. Као да је наше прошло, као да смо се истрошили. Пресекла сам кад сам схватила да бих могла да будем с неким другим и да то чак и желим, да ми од те помисли пролазе трнци. То ми је био знак. И на крају смо се лепо све договорили, без драме, јер је и он осећао исто, само очигледно није могао да изговори.

И даље ми је некад кнедла у грлу због свега јер је некако баш без везе што смо обоје дозволили да се то деси. Изгледа да љубав стварно мора да се негује, неће ништа само од себе, сви смо ми стално уморни и негде јуримо, али ништа се не подразумева. Једном ми је другарица рекла – какав ти је уторак у новембру, такав ти је живот и брак. А он и ја то нисмо схватили на време.“

Милица из Београда (45)

„У тренутку кад ме је делио дан од порођаја, он је решио да дође у болницу и саопшти ми нешто ужасно за мене у том тренутку. Тада сам схватила да, ако тада није био у стању да стави дете и мене испред себе, никада то неће ни моћи. Једноставно је моје поимање љубави било потпуно супротно од његовог. Тај осећај у породилишту кад је отишао никада нећу заборавити.

Упркос томе, после порођаја сам решила да урадим све да покушам да спасим тај брак. Још годину дана смо покушавали да се покрпимо, живећи раздвојено, и у том периоду сам спала на 47 кг, да бих на крају схватила да он нема никакво егзистенцијално нити емотивно решење за нас. И даље није радио, није ни тражио посао, него је причао о камионима и авионима, долазио је по мене и изводио ме као да смо у некој шеми, што ми је било понижавајуће. Ја сам прву годину детета изнела сама, нисам спавала ноћу, језиво сам се осећала, само ме је мирис моје бебе смиривао и одржавао ме колико-толико нормалном.

После тих годину дана сам га питала шта ћемо, он је слегнуо раменима и тада сам пресекла. Много је ту ствари због којих тај брак не би потрајао ни да се није десило то што се десило, никад се нисам покајала, осим због тога што нисам направила паметнији избор.“

Марија из Новог Сада (50)

„Ако ћете да се разводите, никада немојте као ја да импулсивно напустите кућу са малим дететом и следећих неколико година проведете лутајући од једног до другог изнајмљеног стана. Немојте да одете, а да нисте претходно потпуно припремиле терен. Оба брака су ми донела фантастичну децу. И то је све. И то је довољно. Из првог сам отишла јер није било заједништва. Свако на своју страну. На крају је остало – ништа. То више није био мој муж, само неки комад намештаја… столица. Није ми било прихватљиво да живим таквим животом, да животарим. Понекад, касније, када је било тешко, питала сам се да ли сам донела погрешну одлуку. Знам да нисам… само су кораци били погрешни. Могло је то и много безболније. И на крају, да ли сам несто научила? Па онако. Изгледа да ћу опет на поправни…“

Извор: СрбијаДанас/zadovoljna.nova.rs/Ivana Стојанов/пренела Н.О.