ВЛАДАЊЕ И УСПЕХ У ЦАРСТВУ КОСЕ: Александар Сретеновић о ФРИЗЕРСКИМ трендовима у 2021. години!
Шта данас значи бити успешан фризер?
Након 25. година постојања, студио Александра Сретеновића се својом стручношћу и специфичним приступом фризерској професији издвојио као најпрепознатљивији домаћи бренд на пољима фризуре и моде који трендове запада уноси на велика врата Београда.
Екипа портала Србија Данас, имала је прилке да о почецима, трендовима, диску, 90-им годинама и оснивању овог јединственог бренда на нашим просторима, поприча управо са оснивачем најпознатијег београдског фризерског студија, Александром Сретеновићем.
Викторија Бекам о овоме је ћутала 23 године, сада је открила прави РАЗЛОГ СВОГ ЧУДНОГ ПОНАШАЊА
Не изгледате лепо на фотографијама?! Ако овако НАМЕСТИТЕ ЈЕЗИК ИСПАШЋЕТЕ КАО ФИЛМСКА ДИВА
Жене у Србији ОБОЖАВАЈУ ове "РУЖНЕ ЧИЗМЕ": Ником није јасно зашто неко жели да их носи (ФОТО)
- Ја сам Александар Сретеновић, власник и оснивач "Александар теам"-а и "Алекандар теам" академије.
- Ми смо увек били некако мало алтернативни у свом послу. Увек смо тежили ка томе да понесемо неку урбану причу овог града, да људи који би желели да буду другачији, буду јединствени, буду своји - посећују нас. Нисмо желели да будемо превише комерцијални иако излазимо у сусрет и људима који желе да буду комерцијални. Оно што нас чини јединственим јесте врхунско шишање и фарбање.
- Ми јако пуно година радимо на едукацији нашег тима. То је заправо оно по чему се он и издваја. Кога год од нас изабрали за вашег фризера, знајте да ћете добити максималан квалитет. Не може баш свако да се уклопи у наш тим. Не можемо ми сви да размишљамо исто и да будемо машина. Ако ти не поседујеш нешто урбано у себи, тешко је да можеш да се уклопиш у исти. Оно што је битно је да је сваком од нас усађено да буде креативан и да прати своје инстикте.
- Тајна дуговечности лежи у љубави према послу. Следеће године ћемо прославити 25. година постојања, и ја и даље не престајем да тражим нове изворе, нове приче, инспирације... Покушавам да извучем из себе максимум и искажем га на најкреативнији могући начин. Ова ситуација је донела многе незгоде, то се јако одразило и на посао. Све се сада преселило на друштвене мреже. Ми не можемо да радимо online, али можемо да олакшамо муштеријама да могу online да закажу наше услуге, да не морају да чекају данима за термин, уколико им је пало на памет да се ошишају баш сутра.
- Човек мора да прати време и да му се прилагођава. Увек сам покушавао да будем испред свих, а то ми је Лондон омогућио. Искуство које сам понео са собом из Лондона, прилагођавао сам себи и свом тиму, и по томе смо и постали познати. Једна урбана тимска варијанта овог града. И кроз музику и кроз рад, и кроз моду... Све смо то ми - изјавио је Алекандар.
- Мој почетак је јако чудан. Ја сам у војсци почео да се бавим фризерским занатом. Завршио сам угоститељство, али сам на крају схватио да је то заправо нешто што ме испуњава. У то време сам имао екипу која је већ радила овај посао, и дружећи се са њима, посматрајући шта они раде, увидео сам да је то нешто јако креативно. Тако сам у војсци кренуо да шишам, а након војске сам озбиљније ушао у целу ту причу. Јавио сам се на први оглас за ученика, добио сам посао и тако је све почело. Оног тренутка када су почели да ме сврставају у ранг са озбиљним професионалним колегама, мислио сам да је то плафон за мене, међутим то је за мене био тек почетак.
- Инспирацију тражим у сваком моделу. Сваки модел је инспирација сама за себе, поготово када је у питању шта би све тај модел могао да понесе и изнесе. Увек смо некако успевали да проналазимо адекватне моделе за оно што ми радимо. Јер, какав фризер такве и муштерије, а ми смо се већ некако декларисали, тако су наше муштерије заправо постали и наши модели.
- У последње време све се некако врти око паж фризуре. Био он у некој симетричној или асиметричној форми, да ли је слободнији паж, на ту тему може сваша нешто да се одради. Дуге косе су увек биле и биће оно што жене воле, тако да је тај тренд дугих форми дуговечан. Оно што ја стално понављам је да - није битна дужина косе битно је да имаш фризуру. Тада наше умеће шишања долази до изражаја, јер шишање је умеће фризера.
- Ја одлучујем да отворим салон у Београђанци. Тада је, у то време, он био једини комерцијални студио. Кренуо сам као мушки фризер. Жене које су волеле кратке фризуре долазиле су код нас, али се то мени никада није допадало јер никада нисам успевао да направим мушку фризуру, а да она изгледа женствено. Тек сам касније кренуо да се бавим женским техникама шишања, како се и на који начин одваја коса, под којим се углом шиша и којим се техникама долази до неке форме, и то ми се јако допадало. У самом старту простор је изгледао јако скромно, са три радна места. Причу смо започели мој брат и ја, он се таман вратио из војске. из потпуно неке друге приче. Бавио се уметношћу - музиком и имао је своју групу.
- Прве две до три године је било опипавање терена. Ја сам се у том периоду такмичио и био шампион Југославије и шампион Београда; ишао на европска првенства, и ја сам мислио да сам фризерчина пар екселанс. Јер ја заиста јесам достигао све што је могло да се достигне у свету фризераја код нас. Када сам кренуо мало да путујем и када сам отишао за Лондон, ја сам се запитао да ли се ми бавимо истим послом? Од тада је све кренуло у тоталном другом смеру. Онда је кренула едукација сто се тиче кадра. Салон је реновиран четири пута, простирао се на 200 квадрата, са 28 запослених. Изгледао је као један лавиринт који је више личио на клуб него на фризерски студио.Имали смо клубско озвучење, свако је место имало свој монитор, направили смо интерну телевзију зе наше рекламе, слушала се урбана музика јер тада је крајем 90-их био актуелан техно.
- Музика је пратила пулс салона. Некада се дешавало да у простору буде и по 50 људи. Озбиљна енергија! Код нас нису долазили само да се фризирају, већ су наше муштерије доводиле и пријатеље на поподневну кафу, и заиста је то тада био бољи излазак од било ког другог изласка у граду или у неком кафићу. Имали смо чак и други део салона са лајт музиком где су се радили педикир, маникир, депилација и соларијум. Онда се сваке године дешавао Лондон и едукација и кроз салон је прошао велики број ученика и фризера, али нису сви нашли своје место у тој причи, јер једноставно нисмо припадали истом свету. Они који су остали последњи, формирали су заправо тај теам по коме смо до дана данас познати. Заједно смо били, и јесмо јако складни и у истом смо фазону сто је најважније.
- Најбитнија је посвећеност. Е сад, шта то значи бити успешан фризер? Многи себе сматрају успешним фризерима, а можда то нису. Битно је да осетиш себе, шта је то што теби највише прија. Да ли желиш да се бавиш свадбарским фризурама, урбаним, препознатљивим.. Ми смо ту као направили бренд јер смо другачији, и некако никада нисам гледао шта то други раде. Оно по чему смо ми препознатљиви јесу наше муштерије, које су истовремено и наше рекламе на улици. Шишање је отишло дотле да то више није само технички део већ је постало уметност и вајање. Мораш заиста много да улажеш у своју едукацију, да би дошао до тог успешног стадијума да ти можеш да натераш косу да она иде у смеру како си ти замислио. Мозда делује мало немогуће и нереално, али је истинито. Натерати косу да она вас слуша а не ви њу. То је уметност. Извући из косе максимум.
- Добро шишање. Јер без доброг шишања нема добре фризуре.
- Непревазиђени Ентони Масколо и "Тони анд Guy".
- Наш први каталог фризура, био је уједно и први каталог фризура објављен на овим просторима. У тај први каталог уложено је много енергије, много труда, много новца. Имали смо 26 модела које смо тада припремали и хтели смо себе да представимо на најбољи могући начин у условима који су тада владали. То је био онај период 90-их пре читаве приче о интернету где ти ниси могао да скинес музику, осим преко појединих медија. А тада су се, ЦД-и куповали само испред СКЦ-а.
- А имали смо ту идеју да у тај пројекат спојимо све оно што смо заправо ми. На који начин ми то размишљамо, и то у ком смо фазону, и на који ми то начин шишамо косу, које су то фризуре које ми презентујемо, на који начин фарбамо косу, шта је то интересантније у нашем погледу према урбаној популацији, коју музику ми слушамо... Чувена "Happy Пеопле" екипа ђ-ева на челу са Dj Лалетом која је у том тренутку владала Београдском сценом је направила један mix, односно један музички ЦД у чијем је омоту био мини каталог на 26 страна са 26 различитих фризура. Свака је била у пар фотографија, захваљујући непревазиђеном Небојши Бабићу који је све то забележио својим фотоапаратом, Марији Маћић која је шминкала све наше моделе.... Ангажовали смо најбоље људе који су могли да изнесу то што ми желимо.
- Тај Промо ЦД је урађен у 1000 прмерака и подељен је муштеријама за Нову Годину. Колико трага је оставио, говори и сама чињеница да су људи годину дана касније долазили у наш студио да купе ЦД. То је било нешто невиђено на овим просторима. Једноставно осетили смо прави моменат. Ја сам се све време кроз све те колекције које смо радили интересовао за фотографију. Мој отац се бавио из хобија фотографијо, тако да сам имао од кога да учим занат. Доста модела сам ја сликао и представио на најбољи могући начин, из управо оног угла како их ја видим и доживљавам. Тако да су се све љубави повезале са оним сто ја радим у фризерском послу. Створили смо читав један нови свет, од музике, фотографије и моде.
- Прошле године случајно смо сазнали да ће се у оквиру "Сербиа Хаир Фаир"-а, сајма у Новом Саду, организовати такмичење за најбољи фризерски студио, за најбољег мушког фризера и најбољег женског фризера. Постојале су одређене предиспозиције. Цео циклус одабира такмичара је трајао 6 месеци. Било је потребно послати одређени број радова, па би се на крају првих 5 изабраних кандидата такмичило на лицу места за ту престижну награду по свим категоријама. Тада смо провели 48х у Новом Саду. Где смо ми освојили све награде! (смех)
Поред такмичења ми смо сутрадан на тој великој сцени радили и семинар. Било нас је око 30ак са свим нашим моделима. Било је то 48х озбиљног посла. Направили смо пар кратких филмова, одсликали колекцију у разним амбијентима... Била је то комплетна прича, са све мојим рођенданом, који је дошао као шлаг на торту. Издвојио бих такође семинар у културном центру "Влада Дивљан". Била је то најлепша сценографија, на позоришним даскама, цела та прича била је нешто невероватно. Оно што бих лично издвојио као свој велики успех је едукација фризера. Толико успешних фризера ради сада у овом граду и има своје фризерске салоне.
- Такође, не бих изоставио ни каталоге фризура које смо штампали, који нису били представљени виртуелно. Колекције фризура које смо одрадили, семинари у "Интерконтиненталу" пред 500 људи, који гледа то што ви радите. Јер муштерију можеш да слажеш, али фризере тешко (смех). И наравно да не изоставим и маркетинг којим смо се јако пуно бавили и којим се и даље бавимо. Још из периода када је маркетинг био мисаона именица, ми смо тада 1999. године имали први веб-сајт на овим просторима. Шта год чинили, шта год радили, без обзира на начин размишљања, људи су одувек поштовали оно што радимо. Е, то је један од најбитнијих успеха.
- Протеклих година сви раде балејажеве, све је исфенирано на локне и све је исто. Јесте носиво, али треба бити много креативнији у фарбању него што је то сада тренутно. Оно чиме смо се ми увек водили то је да ми наше шишање истакнемо бојом. Боја је та која носи тежину целе фризуре. Читава кретивност лежи у боји. Доста се користе сада пастелне боје, односно нијансе: зелена, наранџаста, жута... Што се тиче фризура, паж је фризура која ће и даље да се носи, то дефинитивно. Он је невероватна инспирација, вековима уназад. Дефинитивно најтежа дисциплина што се тиче шишања. Е сада, ко има смелости да то уради мало асиметрично и да се то доради са неком интересантном бојом... Углавном млађе особе себи дозвољавају тај моменат. Такође, враћају се диско фризуре 70их, 80их, само у мало прецизнијим, унапређенијим формама, прилагођене времену. Јер диско је ипак диско.
- Немојте да се шишате у изолацији! - завршава кроз смех Александар Сретеновић, за портал Србија Данас.
