АГЕНТ ФБИ ОТКРИВА - ГЛЕДАЈТЕ ПАЖЉИВО: Овај гест тела откива да вас неко ЛАЖЕ - образ дирају нервозни, а врат...

Било да је у питању вољна или невољна реакција, говор тела, став, трептај ока, или пак начин на који седе, људи много тога окткривају о својим намерама, осећањима, страховима, али и жељама. Невербалном комуникацијом људи вам могу рећи више него што би понекад описали речима.

Уколико је неко нервозан он тресе ногом, или лупа оловком о сто, шета унаоколо. Често и начин на који неко седи може вам дати одговоре на многа питања, која не морате усмено ни поставити.

Џо Наваро, бивши агент ФБИ-а из контраобавештајне службе, признати стручњак за невербалну комуниакцију, објаснио је како је он током своје вишегодишње каријере успевао да „чита“ људе као отворену књигу. Иако понекад то немогуће, уколико пред собом имате професионалца, ипак ако пажљиво пратите и то неприметно, успећете да спознате свачије намере.

Невербална комуникација, која се често назива и невербално понашање или „говор тела“ јесте средство за преношење информација, баш као и изговорена реч, само изразима лица, гестикулацијама , додирима, покретима, позама, телесним украсима (одећа, накит, фризура, тетоваже), и чак тоном, бојом, снагом, (не садржајем) гласа појединца, објашњава Наваро. Невербално понашање заузима у просеку 60-65 одсто преношења информација и комуникације све особе, а током вођења љубави може да достигне чак и 100 одсто кумуникације љубавника.

-Будите комплетан посматрач свог окружења, то је најосновнији захтев за свакога ко жели да декодира и користи невербалну комуникацију. Замислите колико је будаласто да покушамо да саслушамо некога док имамо чепове у ушима. Не бисмо могли да чујемо поруку и шта год да је речено и за нас би било изгубљено. Проблем је у томе што већина људи гледа, али истински види свет око себе или, као што је Шерлок Холмс педантни енглески детектив рекао свом пријатељу доктору Вотсону „Драги мој Вотсоне, ти видиш али не запажаш“, објашњава Наваро.

Нажалост већина појединаца сагледава своје окружење са минималном количином помсатрачког труда. У ствари, разне научне студије показале су да су људи врло лоши посматрачи и да мало тога у свом свету.

Универзална невербална понашања

Поједини аспекти говора тела назиавају се универзалним јер се у сличном облику јављају код већине људи. На пример, кад људи стинсу усне, тако као да изгледа да су нестале то је јасан уобичајен знак да их нешто мучи. Што више универзалних знакова умете да препознате и да их тачно интерпетирате, то ћете ефикаснији бити у процењивању мисли, осећања и немера људи око себе, објашњава бивши агент ФБИ.

Универзална невербална понашања представљају једну групу знакова тела оних који су релативно исти за све. Постоји и друга врста знакова говора тела које зовемо „Идиосинкратично невербално понашање“ а они су релативно јединствени и карактерсиристични за одређену особу.

-Кад ступате у интеракцију са другима покушајте да утврдите и одредите њихово основно понашање. У циљу утврђивања основног понашања људс с којима сте редовито у контакту неопходно је да знате како изгледа њихово свакодневно понашање, како седе, како држе руке, какавим је уобичајен положај стопала, положај тела, морате да познајете њихове изазе лица, да знате на коју страну нагињу главу, па чак и где углавном остављају или држе своје ствари: новчаник, кључеве , мобилни телефон, торбицу. Морате да будете у стању да разликујете њихове „нотмалне изразе лица од оних који се јављају под стресом. Израз лица човека под стресом- очи су опуштене а усне би треебало да су пуне. Лице човека под стресом је напето и благо изобличено, обрве су скупљене а чело наборано, објашњава Џо Наваро.

Увек се трудите да запазите понашања која се јављају једно за другим, објаснио је у књизи бивши аганет ФБИ. Важно је да уочите промене у понашању које могу да буду знак промене у размишљању, осећањима, интересовањима или намерама. Способност да заликујете удобност од неудобности, пријатно од непријатног ће вам помоћи да се фокусирате на најважнија понашања у декодирању невербалне комуникације.

-Будите дискретни и суптилни у понашању. Коришћење невербалног понашања захтева да пажљиво гледате људе и да исправно, тачно и прецизно декодирате њихово невербално понашање, наводи Наваро.

Лимбички систем

Већина људи мисли за себе да има само један мозак и сматра мозак седиштем својих мисаоних и сазнајних способности, каже овај стручњак.

-У ствари постоје три „мозга“ у људској лобањи, и сваки од њих обавља одређене задатке, има специјализоване функције и с осталима представља „командни и контролни центар“ који управља свиме што тело ради. Још 1952.пионир неуронауке Пол Маклин почео је да говори о људском мозгу као о „три у једном“ који се састоји од „рептилског(продужена мождина, мождано стабло), „мозга сисара“ (лимбички режањ, лимбички систем“и „људског мозга (неокортекст, чеони режањ)“. Лимбички систем мозга има најважнију улогу у изражавању невербалног понашања, закључује Наваро.

Дешифровање понашања

Покривање вратне јамице умирује несигурност нелагодност, страхове и стрепње. Играње огрлицом често служи у исте сврхе.

Трљање чела је обично добар показатељ да особу нешто мучи или да осећа непријатност.

Дордиривање врата се јавља код нелагодности, сумњи и несигурности.

Додиривањем образа или другох делова лица човек се умирује када је нервозан, љут или забринут.

Отпухавање је сјајно средство за ослобађање од стреса и умиривање. Људи то раде кад за длаку избегну несрећу, нелагодност или се извуку из неке тешке и ризичне ситуације.

Мушкарац намешта кравату да би се изборио са несигурношћу и нелегадношћу. Тиме се такође покрива вратна јамица.

Мушкарци масирају или трљају врат да умире негативна осећања. Тај део тела богат је нервним завршецима. Ту се налази и пнеумогастрични живац (лат.нервус вагас) који може да успори рад срца.

Мушкарци углавном робустније покривају врат од жена у потреби да се изборе са нелагодом или несигурношћу.

Чак и кратак додир врата послужиће да се умире нервоза ила нелагода. Додиривање и масирање врата веома је делотворно у ослобађању од стреса и умиривању.

Када су под стресом или када су нервозни, људи ће отирати дланове да би се умирили. То понашање које често прође неопажено јер се одвија испод стола, прецизан је показатељ узнемирености и нелагодности.

Вентилирање врата ослобађа од стреса и нелагоде.

Када се стопало окрене у страну од саговорника то је показатељ да особа жели да иде у то баш у оном правцу ка којем је стопало усмерено. То је знак намере.

Хватање колена и пребацивање тежине на стопала је знак намере и говори да особа која је то урадила жели да устане и да иде.

Када је врх стопала окренут навише, оносно, усмерен нагоре, то обично значи да је особа добро расположена или да размишља о нечему пријатном, или да је пак чула добре вести.

Када се пете подигну из опуштеног положаја (равно на подлози) у пози „спреман на старт“ то је знак намере који нам говори да особа жели да оде.

Обично ноге прекрштамо када се осећамо пријатно. Изненадно појављивање особе која нам се не свиђа, натераће нас да променимо позу.

Кад две особе разговарају а обема су прекрштене ноге, то је показатељ да им је удобно и да су опуштене у друштву саговорника.

Када су саговорнику стопала усмерена у страну то је јасан показатељ да жели да буде негде другде. (људи који дају званичне изјаве стоје у тој пози јер је то уједно и врста дистанцирања)

Нагло укршање глежњева може да укаже на нелгодност или на несигурност.

Изненадно закачињање глежњева за ноге столице представља варијанту укопај се, укочи се, која одговора на опасност.

Изненадно прекрштање руку током разговора може бити знак да саговорник осећа нелагоду или неку всрту непријатности.

Заваљивање у наслон столице представља исказивање територијалности, што је сасвим прихватљиво понашање када сте код своје куће, али није препоручљиво када сте на послу.

Руке иза леђа говоре „не приближавај ми се“

Руке положене на куковима представљају јак исказ територијалности, који може послужити и као одраз доминације.

Када особа гризе нокте то се углавном тумачи као знак несигурности или нервозе.

Спајање јагодица испружених прстију један је од најјачих исказа самоуверености и самопоуздања.

Стисак шака испреплетаних прстију је показатељ да смо напети и забринути.

Глава искошена у страну показује да је особи пријатно у друштву.

Када особа лаже или нешто скрива показује знаке неудобности и нелагодности.

*Извор „Шта нам тело говори“, Џо Наваро (са Марвином Карлинсом)