"Испробала сам маскару са 12 ГОДИНА и МАЈКА МЕ ЈЕ НАЗВАЛА ПОГРДНИМ именом!" Жене поделиле начине на које су им мајке уништиле самопоуздање
Пасивна агресија!
Начин на који неко одраста у много чему га одређује током живота, зато су недавно жене путем друштвених мрежа поделиле како су коментари њихвових мајки у детињству утицали на њихов однос према себи и сопственом телу. У патријархалном друштву препуном мизогиније, старења и немогућих стандарда лепоте, није неуобичајено да односи мајке и ћерке трпе када мајке интернализују и одржавају ова штетна уверења, а затим своју несигурност која је резултат тога пројектују на своје ћерке.
Сходно томе, њихове ћерке онда ове несигурности интернализују као сопствене, утичући на њихово самопоштовање и слику о телу, наводи Базфид. Поводом ове теме многе жене су се отвориле и поделиле своја искуства о томе како су ови коментари утицали на њих.
МУЧИ ВАС ЗАПУШЕН НОС? Др Вујовић, ОРЛ специјалиста открива како то да спречите!
НИЈЕ САМО ВОДА: Када је температура висока треба ПОВЕЋАТИ УНОС ових намирница, веома су важне за хидратацију
"Била сам мршава док нисам остала трудна са тобом!"
- Мама би ме редовно подсећала да је била мршава док није затруднела са мном. Давала би ми много више хране него што сам могла да поједем и вриштала би на мене ако не бих све појела. Имала сам мало вишка килограма, али увек би ми говорила да сам сувише мршава и да морам више да једем. Уверила сам се да покушава да ме угоји да би се осећала боље.
Због тога сам развила нездрави однос према исхрани, почела сам да повраћам вечеру да не би викала због тога што је нисам појела до краја. Сада се приближавам својим тридесетим и добијам на тежини, често имам нападе анксиозности јер очајнички не желим да будем дебела и јадна као она.
Пасивна агресија
- Сећам се дана када ме је моја мама, која нема велике груди питала, као да је била изненађена, да ли имам подставу у грудњаку. Одговорила сам јој да немам, а она ми је пришла, испружила руку и снажно ме боцнула у груди, а затим је рекла: "Ох, стварно нема! Али, твоје ће да падну, док моје неће никада". Истицала је моје "несавршености"
- Мама ми је увек говорила да ће да ми помогне да платим операцију носа ако икада пожелим. Одрасла сам мислећи да сам толико ружна и да ми је нос уништио лице. Сада знам да нисам ружна, али мој нос је и даље моја највећа несигурност.
Безобзирне увреде
- Имала сам акне као тинејџерка, а једне године, мама ми је купила комплет за уклањање митисера као божићни поклон. Провела сам буквално сат времена у купатилу, гњечећи лице са тим алатима. Када сам изашла и питала да ли изгледала боље, одговорила је: "Не, још увек могу да играм споји тачке на твом лицу".
Вербално угњетавање
- Мама ми је рекла да сам "изгледала као (прим.аут. погрдан израз за жену лаког морала)" када сам имала 12 година и први пут испробала маскару на доњим трепавицама, због тога се нисам шминкала до своје двадесете. Такође, говорила је да сам изгледала као "дете бескућник на улици" након што сам одабрала своју, помало хипи одећу на пијаци када сам имала 14 година.
Пребацивање кривице
- Моја мама је чувала све своје дневнике из тинејџерских година. Имала је веома очигледан, недијагностикован поремећај у исхрани, тако да ти записи углавном садрже опсесивна мерења њених груди, струка, кукова, величине хаљине и тежине. Некада би се напила и одмерила би ме, а затим би нагласила како сам много мање привлачна у поређењу са њом. Такође би ми рекла да сам трошила сјајне гене које ми је дала тако што нисам мршава. То ми је, наравно, створило поремећај у исхрани. Касније, када сам била на факултету, пробушила сам пупак. Моја мама је тада одлучила да ми каже да би она изгледала још боље са пирсингом на пупку да јој нису урадили хитан царски рез због мене.
БОНУС ВИДЕО/Ана Николић једва стоји на ногама у кафани
