ШТА ЈЕ УЗРОК ПОБАЧАЈА? Анастасија Ражнатовић изгубила бебу, а ово су проблеми са којима се суочавају многе жене
Бол због губитка бебе је огромна и може озбиљно утицати на ментално здравље.
Вест да је Анастасија Ражнатовић изгубила бебу потресла је јавност у Србији. Немања Гудељ, неутешни отац, поделио је трагичну вест на свој инстаграм профилу и замолио све да поштују њихову приватност и мир, а Анастасија је угасила друштвене мреже. Овако тежак губитак погађа целу породицу, али је вероватно најтежи за жену, која се тада повлачи у себе и проживљава прави емотивни ролеркостер - осећања се крећу од шока до најдубље туге.
Кроз Анастасијино или слично искуство у Србији пролази велики број жена, јер подаци Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" говоре да се око 4.000 трудноћа годишње заврше спонтаним побачајима, ванматеричном трудноћом или другим неповољним исходима трудноће.
На ове податке треба додати и број спонтаних побачаја жена које се лече у приватним здравственим установама.
ПОТЕЗ КОЈИ ЈЕ СВЕ РАСТУЖИО: Анастасија донела ову одлуку након изненадног губитка бебе
СТРАВИЧАН ГУБИТАК ДЕТЕТА - трудна Анастасија Ражнатовић проговорила о трагедији, ово ју је јако потресло
Шта је спонтани побачај?
Побачај, односно спонтани побачај, је нежељени губитак плода пре 24. недеље трудноће.
Чак се 1 од 5 трудноћа заврши спонтаним побачајем. Побачај се најчешће дешава у раној трудноћи, па многе жене и нису свесне да су га имале. Углавном помисле да је менструација закаснила и да једноставно имају јаче крварење него обично.
Постоје бројни медицински узроци који могу бити узрок побачаја, а велики број се нажалост не може контролисати. У много случајева доктори немају јасан одговор на то зашто је до њега дошло.
Ипак, важно је знати да вежбање, интимни односи, стрес и путовања не узрокују побачај.
Разлози побачаја
Иако већина трудница, поред огромне туге, после спонтаног побачаја осећа и кривицу, разлога за то, у већини случајева, заиста нема. Наиме, мајка у таквим ситуацијама не може учинити ништа другачије или боље да би заштитила бебу.
Већина спонтаних побачаја у раној трудноћи, настаје као резултат неправилног развоја плода, односно настанка хромозомских абнормалности које нису компатибилне са животом. Другим речима – доживели смо негативан резултат генетске лутрије. Велики проценат хромозомских абнормалности настаје случајно, током ћелијске деобе. То би значило да родитељи ни на који начин нису "кривци" за нежељени исход.
Поред хромозомских абнормалности плода, које су најчешћи узрочници спонтаног побачаја, до побачаја може доћи и услед: инфекције, изложености токсинима или загађеној животној средини, абнормалности материце, уноса штетних супстанци (дуван, алкохол, лекови…), поремећаја имуног система мајке, неконтролисаног дијабетеса, болести бубрега и кардиоваскуларног система, обољења штитасте жлезде…
Главни узрок побачаја, посебно ако се одигра у врло раној трудноћи, понекад остане и неоткривен. Студије показују да и године мајке повећавају ризик од спонтаног побачаја. Ризик од спонтаног побачаја расте на чак 25% код жена које остану у другом стању у четрдесетим.
Како превазићи губитак
Иако се жене врло брзо физички опораве, много им времена треба да ми емотивно превазишле губитак. У њима се могу развити озбиљни проблеми са менталним здрављем који понекад трају месецима и годинама, па чак и након што особа роди здраво дете. Губитак трудноће, према медицинском журналу "The Ланцет" је уско повезан са анксиозношћу, депресијом и посттрауматским стресом који траје и до девет месеци након губитка трудноће.
Велики проблем је и чињеница да жене ове проблеме превазилазе најчешће у самоћи, под велом тајности, јер се већина спонтаних побачаја дешава у првом триместру. Према устаљеним обичајима како у Србији, па тако и свету, жене трудноћу често крију та прва три месеца. Управо то скривање првог триместра трудноће доприноси стигми и предрасудама везаних за учесталост спонтаног побачаја и изазива у женама осећање усамљености, недовољности, неостварености у односу на друге.
Важно је да жена која прође кроз ово искуство буде у сигурном окружењу и осети подршку. Уколико се осећате да не можете да се избори са тим, потражите психолошку помоћ.
