СУТРА ЈЕ СПАСОВДАН - Немојте да спавате у току дана, а ове обичаје морају испоштовати и мушкарци и жене
Спремите се да обележите велики празник.
Српска православна црква и њени верници сутра, 13. јуна, обележавају Вазнесење Господње, познато као Спасовдан.
Вазнесење Господње је празник који се слави четрдесетог дана после Васкрсења Христова, када се Господ Исус Христ узнео на небо. Овај догађај се увек обележава у четвртак шесте недеље после Васкрса. Према хришћанском веровању, Господ је након васкрсења провео 40 дана са ученицима, подучавајући их како да шире веру и његово учење.
Историја и значај Спасовдана
Према предању, Господ је извео ученике до Витаније, благословио их и узнео се на небо. Док су ученици посматрали облак који је сакрио Господа, анђели су им рекли да ће се Исус вратити на исти начин.
Господ је васкрсењем показао да је јачи од смрти. Према предању, на Маслинској гори рекао је ученицима: "Идите по свему свету и проповедајте сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен."
Спасовдан у историји Србије
Спасовдан је кроз историју био изузетно поштован. Душанов законик, важан историјски документ средњовековне Србије, донет је на Спасовдан 1349. године, а допуњен 1354. године. Деспот Стефан Лазаревић је 1403. године прогласио Београд престоницом, а град је узео Спасовдан као своју крсну славу.
Обичаји за Спасовдан потичу из предхришћанских времена. На овај дан се организују литије, поворке које са свештеницима обилазе око цркве изговарајући молитве. У многим селима људи се окупљају око месних записа – прастарих стабала која се сматрају чуварима села. Такође, младићи и девојке беру цвеће за гатање, верујући да је Спасовдан "добар дан за гатање."
На Спасовдан се клало јагње и спремала цицвара. Према старим веровањима, на овај дан мушкарци не би требало да се брију, жене да се умивају, а деца да се купају. Верује се да не би требало спавати на Спасовдан, јер ће се иначе дремати целе године.
Обнова литија у Београду
Спасовдан као слава Београда обновљен је 1993. године, када је литија први пут после 46 година прошла улицама града. Последња литија пре тога одржана је 1947. године, након чега су комунисти забранили ову традицију.
