ПАТИЛА ОД ДЕПРЕСИЈЕ И БАНКРОТИРАЛА: ЊОЈ ЈЕ ПОСВЕЋЕНА НАЈПОПУЛАРНИЈА ПЕСМА, а ево како данас изгледа и чиме се бави!
Некада симбол бразилске жене, Елоиза Пинто Пињеиро плени и у 74. години живота, баш као и непролазни хит за који је била инспирација
Телефон једне 74-годишње жене у Сао Паулу усијао се након што је објављена вест да је умро бразилски музичар Жоао Жилберто, који је први, у дуету са својом тадашњом супругом Аструд, отпевао Девојку са Ипанеме. Та песма сматра се другом по популарности на свету (после Yesterday од Битлса).
Од кад је први пут снимљена на албуму 1963. и на сингл плочи 1964, мелодију Девојка са Ипанеме изводили су Френк Синатра, Мадона, Стиви Вондер, Ејми Вајнхаус и многи други. Коришћена је у филмовима, рекламама, а ниједан светски подијум за игру није прошао без ње.
Наравно, била је главна тема свечаног отварања Олимпијских игара у Рију 2016. Али опет, Девојка са Ипанеме је много више од тога: она је истинита прича о ефекту лептирових крила. Прича о овој песми доказује да и наизглед неважни догађаји, какав је лепет лептирових крила, могу на другом крају света да изазову ураган.
Лепота бразилске жене
Догађај налик на лепет лептирових крила збио се у лето 1962. године. Композитор Антонио Карлос Жобим (познат по надимку Том) и његов пријатељ, текстописац Винисијус де Мораиш, седели су у бару на плажи Ипанема у Рио де Жанеиру и пили пиво, кад је поред њих прошла девојка која им је измамила уздах. Додирнуо их је призор лепоте бразилске жене, па су оно што су осетили записали на салвети, ту за кафанским столом.
Касније, кад је песма Девојка са Ипанеме почела да одјекује са барских звучника на плажи, 17-годишња грациозна девојка дуге црне косе плесала је уз њу, немајући појма кога описује рефрен: „Висока и препланула, млада и лепа…”
Прича би се вероватно ту завршила, да се у неком сасвим другачијем амбијенту нису срели и остварили сарадњу бразилски творци боса нове и амерички џез саксофониста Стен Гец. Боса нова је освојила САД, а песма Девојка са Ипанеме, коју је на бразилском певао Жоао Жилберто, а на енглеском његова жена Аструд, добила је 1965. Греми награду за плочу године. Тада су аутори хита почели да дају интервјуе, а у једном од њих текстописац Мораиш је испричао како су настале речи песме и ко им је био инспирација.
Цео текст прочитајте на tosamja.media