ПРАВОСЛАВНА АФРИКА: Ево како изгледа МОЛИТВА у земљи сирочади и глади, православље се учвршћује и расте (ВИДЕО)
Незадовољни због расизма унутар Методистичке цркве, окренули су се православљу
Православна мисија у Африци постоји нешто више од стотину година. Започели су је грчки емигранти, а наставили монаси-мисионари попут Козме Григоријатског. Народ Африке је био наклоњен православљу јер оно није укаљано везама са колонизаторима. Један од сведока успешне православне мисије у подсахарској Африци јесте и Епархија катаншка, у области Катанга, држава Конго, под јурисдикцијом Александријске Патријаршије.
УРАДИТЕ АНАЛИЗУ КРВИ: Осећај УМОРА, СКОК ШЕЋЕРА и проблеми са СРЦЕМ условљени су овом променом
НОВАЦ НА УЛИЦИ МОЖЕ БИТИ ОМАЂИЈАН? Овако се несрећа преноси преко кованица, НАМЕРНО ИХ ОСТАВЕ ДА МУКА ПРЕЂЕ НА ДРУГОГ
Током раног двадесетог века група црних Африканаца методиста, незадовољна због расизма унутар Методистичке цркве и осталих протестантских група, окренула се православљу и основала Афричку Православну Цркву. Они су, на челу са својим вођом, Џорџом Мегвајером, имали идеју стварања чисто црначке цркве. Настојали су да добију признање од појединих представника Руске Православне Цркве који су напустили Русију након бољшевичке револуције и емигрирали у Америку, међутим, ти покушаји нису уродили плодом, пише радио Света Гора.
Сирочићи и православље
„Сирочићи су један од главних проблема моје земље“, рекао је Накианзи за ТВ Царград. „Непрестани рат и епидемија АИДС учинили су своје. У Уганди, ако дете има бар једног родитеља, оно се може назвати срећним. Често се дешава и ситуација, да породице са много чланова, које не могу да нахране сву децу, „вишак” дају у сиротиште. Малишан, који има један оброк дневно за Уганду је то сасвим уобичајена ствар”.
Још један детаљ угандске реалности састоји се у томе да се због деце која су остала без родитеља и развија православље у овој далекој земљи. Управо они који потичу из сиротишта чине кичму православне заједнице. Ових дана истинску Веру Христову у овој земљи исповеда око два милиона људи, и многи од данашњих православних парохијана сами су прошли кроз сиротиште.
У Уганди постоје четири епархије, 80 парохија, 37 свештеника и осам ђакона. У изградњи је и први у земљи женски манастир, а игуманија, која ће бити прва монахиња у Уганди, има тек двадесетак година. Већина парохија, наравно, нема своје свештенике, и њима управљају обични, неуморни подвижници – катехизатори [2], људи у којима гори огањ православне Вере, пише Srbin.info.
