Прве СИМПТОМЕ БОЛЕСТИ мешају са дејством ЦИГАРЕТА - Бора Ђорђевић преминуо од последица овог обољења, а ево шта га најчешће изазива

Како је пре пар дана изјавио његов менаџер Бора Ђорђевић је у Клиничко-болничком центру Љубљани био интубиран због компликација узрокованих хронично обструктивном болесћу плућа. Лекари су учинили све да се његово здравствено стање поправи, посебно бубрези и јетра, за шта је добијао одговарајућу терапију док се музичка легенда јуначки борила.

Шта је ХОБП, хронично опструктивна болест плућа?

Хронична опструктивна болест плућа (ХОБП) карактерише се ограничењем (смањењем) протока ваздуха у дисајним путевима. Ограничење протока ваздуха је прогресивно и удружено са запаљењском реакцијом плућа на штетне честице или гасове.
Реч хронична значи да се болест не повлачи, опструктивна – да је делимично блокиран проток ваздуха у дисајним путевима, реч болест – обољење, а плућа – да се дешава у плућима.

Код болесника са ХОБП мањи су отвори дисајних путева. У њих улази мање ваздуха зато што су зидови дисајних путева задебљали и отечени, дисајни путеви су стиснути под утицајем малих мишића који их окружују и у њима се ствара слуз коју болесник искашљава.

Од ХОБП најчешће оболевају пушачи или бивши пушачи, особе које живе у кућама са много гасова (сагоревање у пећима за загревање просторија) или оне које су радиле на местима где је било пуно прашине и дима. Већина болесника са ХОБП има преко 40 година, али могу оболети и млађи људи.

Особе које болују од ХОБП жале се на кашаљ и искашљавање слузавог или "прљавог" испљувка, отежано дишу, гуше се, остају без даха приликом физичког напора и потребно им је дуже време да се опораве након прехладе. 

Са напредовањем болести, тегобе постају све израженије. Већина пацијената касно се јавља лекару и сматра да је кашаљ нормална појава због пушења.

Када се јаве лекару који дијагностикује праву природу болести, пацијенти добијају савет о даљем лечењу:

• престанак пушења (најважнији и најбољи начин да помогнете својим плућима);
• избегавање места где се пуши, дима и мириса који вам сметају;
  проветравање просторија у стану;
• редовно узимање лекова и
• редовне вежбе дисања.

За лечење ХОБП користе се лекови који отклањају симптоме ширењем дисајних путева, смиривањем упале и инфекције, а по потреби и други за јачање снаге срчаног мишића. За лечење ХОБП користе се дозни аеросоли, тзв. пумпице помоћу којих се лек уноси удисањем (инхалационим путем). 

То је најбољи, најкориснији и најмање штетан вид терапије јер лек делује директно на оболели орган, уноси се мала доза, брзо се отклањају симптоми и нема нежељених ефеката. Треба нагласити како је погрешно мишљење да су пумпице штетне јер наводно стварају навику и имају негативан ефекат.

У узнапредовалом стадијуму обољења, када је кисеоник у крви знатно нижи, болесницима који испуњавају услове прописује се дуготрајна оксигенотерапија у кућним условима (ДОТ). 

Она подразумева употребу кисеоника преко апарата који се зове концентратор кисеоника у кућним условима. Тако је пацијент на сталној оксигенотерапији (најмање 16 сати у току дана), и мање су потребе за болничким лечењем.

ХОБП је болест од које сваке године оболева све више људи и представља велики здравствени и социо-економски проблем па је превенција у смислу престанка пушења најбољи начин за смањење учесталости тог обољења.