Prve SIMPTOME BOLESTI mešaju sa dejstvom CIGARETA - Bora Đorđević preminuo od posledica ovog oboljenja, a evo šta ga najčešće izaziva

Kako je pre par dana izjavio njegov menadžer Bora Đorđević je u Kliničko-bolničkom centru Ljubljani bio intubiran zbog komplikacija uzrokovanih hronično obstruktivnom bolesću pluća. Lekari su učinili sve da se njegovo zdravstveno stanje popravi, posebno bubrezi i jetra, za šta je dobijao odgovarajuću terapiju dok se muzička legenda junački borila.

Šta je HOBP, hronično opstruktivna bolest pluća?

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) karakteriše se ograničenjem (smanjenjem) protoka vazduha u disajnim putevima. Ograničenje protoka vazduha je progresivno i udruženo sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove.
Reč hronična znači da se bolest ne povlači, opstruktivna – da je delimično blokiran protok vazduha u disajnim putevima, reč bolest – oboljenje, a pluća – da se dešava u plućima.

Kod bolesnika sa HOBP manji su otvori disajnih puteva. U njih ulazi manje vazduha zato što su zidovi disajnih puteva zadebljali i otečeni, disajni putevi su stisnuti pod uticajem malih mišića koji ih okružuju i u njima se stvara sluz koju bolesnik iskašljava.

Od HOBP najčešće obolevaju pušači ili bivši pušači, osobe koje žive u kućama sa mnogo gasova (sagorevanje u pećima za zagrevanje prostorija) ili one koje su radile na mestima gde je bilo puno prašine i dima. Većina bolesnika sa HOBP ima preko 40 godina, ali mogu oboleti i mlađi ljudi.

Osobe koje boluju od HOBP žale se na kašalj i iskašljavanje sluzavog ili "prljavog" ispljuvka, otežano dišu, guše se, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade. 

Sa napredovanjem bolesti, tegobe postaju sve izraženije. Većina pacijenata kasno se javlja lekaru i smatra da je kašalj normalna pojava zbog pušenja.

Kada se jave lekaru koji dijagnostikuje pravu prirodu bolesti, pacijenti dobijaju savet o daljem lečenju:

• prestanak pušenja (najvažniji i najbolji način da pomognete svojim plućima);
• izbegavanje mesta gde se puši, dima i mirisa koji vam smetaju;
  provetravanje prostorija u stanu;
• redovno uzimanje lekova i
• redovne vežbe disanja.

Za lečenje HOBP koriste se lekovi koji otklanjaju simptome širenjem disajnih puteva, smirivanjem upale i infekcije, a po potrebi i drugi za jačanje snage srčanog mišića. Za lečenje HOBP koriste se dozni aerosoli, tzv. pumpice pomoću kojih se lek unosi udisanjem (inhalacionim putem). 

To je najbolji, najkorisniji i najmanje štetan vid terapije jer lek deluje direktno na oboleli organ, unosi se mala doza, brzo se otklanjaju simptomi i nema neželjenih efekata. Treba naglasiti kako je pogrešno mišljenje da su pumpice štetne jer navodno stvaraju naviku i imaju negativan efekat.

U uznapredovalom stadijumu oboljenja, kada je kiseonik u krvi znatno niži, bolesnicima koji ispunjavaju uslove propisuje se dugotrajna oksigenoterapija u kućnim uslovima (DOT). 

Ona podrazumeva upotrebu kiseonika preko aparata koji se zove koncentrator kiseonika u kućnim uslovima. Tako je pacijent na stalnoj oksigenoterapiji (najmanje 16 sati u toku dana), i manje su potrebe za bolničkim lečenjem.

HOBP je bolest od koje svake godine oboleva sve više ljudi i predstavlja veliki zdravstveni i socio-ekonomski problem pa je prevencija u smislu prestanka pušenja najbolji način za smanjenje učestalosti tog oboljenja.