СТРУЧЊАК САВЕТУЈЕ: Ево шта жртве САЈБЕР НАСИЉА треба да раде - моментално и без оклевања!
Решење постоји!
У данашње време, деци су доступне многе ствари које им како помажу, тако могу бити и главни непријатељ детињства. Једна од њих је дефинитивно Интернет, тј. доступност свега што он нуди, од добрих, до лоших ствари. Сајбер насиље је нешто са чиме се омладина свакодневно све више среће, што кроз вршњачко насиље, што кроз предаторе који само чекају свој лак плен.
На ову тему смо причали са Катарином Јонев, једном од ретких жена аналитичара политике сајбер безбедности на овим просторима.
- Несмотреност и необавештеност. Брзоплетост и незнање. Друштвене мреже су свету донеле бенефите о којима смо могли само да сањамо пре једну деценију. Можемо да комуницирамо са целим светом, да добијемо информације у року у од неколико секунди, да стичемо и унапређујемо знање, па чак и да зарадимо. Али друштвене мреже су отвориле и нове изазове и претње по безбедност, наручито најмлађих.
- Сајбер криминал је врста криминала која цвета и генерише на милијарде еура. Са друге стране, у област сајбер криминала често заборављамо да спада и педофилија, а то је по нашу децу огромна опасност. Према истраживању УНИЦЕФ-а и Института за психологију Филозофског факултета у Београду, спроведеног 2012. године, показало се да је деци и младима Интернет веома доступан, али и да је ризицима било изложено 62% старијих основаца и 84% средњошколаца, који су најчешће прихватали позиве на пријатељство непознатих особа. То су подаци од пре 5 година и оправдано сумњам да је ситуација данас гора и да су цифре озбиљније. Учестали су случајеви лажног представљања, изнуђивања новца, претње, уцене, малтретирања. Чак су се и терористи "умешали" па су наша деца изложена ужасавајућим видео и фото материјалима, пропагандним активностима, па чак и цртаним филмовима и компјутерским игрицама које терористи креирају у сврху радикализације, регрутације и ширења својих порука које су код најмлађих често збуњујуће и потенцијално веома штетне. Не кажем да ће деца због видео игрица постати терористи, али овакав материјал може да подстакне на агресивно понашање.
- Да куцнем у дрво - озбиљнијих проблема нисам имала. Чврсто верујем да су нам на друштвеним мрежама понекад најбољи "пријатељи" опције "блоцк" и "делете". Умем да раздвојим виртуелни од стварног света, не прихватам олако пријатељства на друштвеним мрежама и штитим колико год могу своју приватност као и приватност мени блиских људи. Трудим се да живим прави живот, пуним плућима, а не живот на друштвеним мрежама који је често вештачки, лажан и једна врста алтер ега за велики број људи.
- Да се одмах обрате родитељима и/или наставницима. Исто као што родитеље саветујем да мало више обрате пажњу шта њихова деца раде за рачунаром.
- На површини би се помислило да насиље и није тако учестало, али од када сам почела да се више бавим едукативним радом као консултант и предавач, тек тада сам на основу прича родитеља и деце, њихових негативних искустава, схватила колико заиста не знамо шта се дешава "тамо иза", у "чат" порукама. И заиста сам у шоку! Поједини зли људи заиста своје фрустрације испољавају на друштвеним мрежама! Од говора мржње, претњи, увреда... Слично као и у стварном животу. Ипак, мора се знати када и како стати на пут! Увек треба пријавити насиље у коме год се оно облику дешавало! Постоје надлежне службе Републике Србије које оперативно и ефикасно раде свој посао и када је реч о (сајбер)насиљу не треба склањати поглед него пријавити злонамернике.
- Нисам никада, веровали или не! Кажем - водим рачуна кога имам за пријатеље и у стварном и у сајбер свету. Али сам поприлично била шокирана када ме је један отац, на једном од предавања које сам држала о заштити деце на Интернету, "почастио" коментаром да немам појма шта причам јер сам рекла да све већи број девојчица има профиле на Фејсбуку и Инстаграму као да су старлете, да не употребим неки гори израз, а таквим лошим понашањем могу себе да доведу у опасност. Све је више слика девојчица од 11, 12 година које се сликају провокативно, у доњем вешу или бикинију и такве слике стављају своје профиле и не размишљајући о потенцијалним злоупотребама тих слика. Велики број психопата и педофила кружи друштвеним мрежама и они јесу огромна потенцијална опасност за безбедност деце. Тај отац ме је оптужио да немам право да говорим ружно о старлетама јер оне зарађују милионе. Када сам пришла том оцу после предавања и када ми је рекао да и сам има две кћерке - једну 8 и другу од 12 година, остала сам дословно без речи! То много говори и о погрешним вредностима нашег друштва - да се лажне вредности пропагирају и представљају као нормална ствар.
- Поред тога да не каче промискуитетне слике као на пример у вешу и бикинију, деци треба објаснити да никако не остављају личне податке на друштвене мреже као што су бројеви телефона, име основне школе које похађају и слично. Такви подаци могу бити злоупотребљени. И никада, апсолутно никада, не комуницирајте са непознатим људима а камоли да пристанете да се са људима које не познајете састајете.
- Имам. Деца мојих пријатеља и породичних пријатеља имају више профила на друштвеним мрежама него што их ја имам! И неретко ми се родитељи обраћају за савет када примете чудно понашање своје деце или нешто сумњиво на њиховим профилима. Често се дешава да ме родитељи питају да ли треба да шпијунирају своје дете. Треба да буду обазриви! Превентива је увек нужна! Шпијунирање или надзор, зависи шта коме лепше или боље звучи, али децу не треба пустити саме. Предатора је много као и злонамерника а опреза никад доста. Сајбер малтретирање је еквивалентно малтретирању у стварном свету и може имати подједнаке последице. То треба спречити и сасећи у корену! Дете треба усмерити шта је добро а шта је лоше у сајбер свету - као што децу учимо да не причају са непознатима на улици онда треба да их научимо и да не причају са непознатима на друштвеним мрежама. Треба изградити поверење на релацији родитељ - дете и то треба да буде циљ када је сајбер безбедност младих у питању.
Катарина Јонев је дипломирани политиколог за међународне односе, мастер међународног права и докторант на Факултету за безбедност. Једна је од ретких жена аналитичара политике сајбер безбедности на овим просторима, сарађује са неколико домаћих и међународних институција.
Аутор је многобројних научних радова, учесник конференција, председник Надзорног одбора Удружења ИТ вештак, држи едукативне радионице и предавања за подизање свести о опасностима у сајбер простору, пре свега када су у питању деца и млади.
У оквиру нашег пројекта ЛОГ ОУТ насиље, који се реализује у сарадњи са Градом Београдом, а усмерен је на превенцију и сузбијање последица дигиталног насиља, у наредним месецима имаћете прилику да се информишете о томе како да останете безбедни на интернету, на шта треба да обратите пажњу, како да уочите злостављање у дигиталном свету и да стекнете мноштво других корисних знања која ће помоћи да у Србији расту безбедна деца.
