Свака ЗАЉУБЉЕНОСТ се дешава према неком МИТУ - који је твој?

Свака се заљубљеност догађа према одређеном миту или бајци, а да тога велика већина није свесна. С друге стране, митови и бајке пружају смернице за тешка времена. Могу дати охрабрење док се боримо с преживљавањем ужасних  животних искушења.

Херојско путовање у миту, уствари је опис иницијалне авантуре велике већине људи. На пример, прича о дон Кихоту. Кроз ову бајковиту причу о несвесном, млади дечак који ступа у живот стоји пред низом проблема од школовања до одабира посла. Мало дете се не може реално борити против тих обвеза које стоје пред њим и кроз одрастање се служи митом принца. Већина мушкараца су принчеви који покушавају да имресионирају своју драгу, доказати да су бољи, а на тај начин оно што се постигне као резултат, уствари је реалност која се није могла догодити да нема овог мита о јунаку.

Живот и догађаји који су исто тако митолошки описани у наталној карти су иницијацијски процес у којем, раздобље бога судбине - Сатурна, активира митолошку причу која у човеку покреће процес сазревања кроз митолошку причу о карми коју нам додељује Сатурн. Зато, можемо закључити, људи траже помоћ у митолошким причама када њихови механизми за суочавање с животом не успеју, те живе у тешким тренуцима митолошког јунака и на тај начин себи несвесно олакшавају живот, али и преброде одређену ситуацију. Узмимо пример прича у којима верници кроз библијске приче покушавају прихватити своју неиздрживу ситуацију, те покушавају зацелити трауму коју осећају.

Несретни догађај је сусрет с границом где почиње нова земља из мита, место на које нисмо пре путовали. У нашем животу није проблем несретни догађај већ сусрет с непознатим који изазива тај догађај. Ми се не бојимо смрти већ непознатог. Зато у будизму постоје многе медитације које се баве само смрћу и оним најстрашнијим митовима како би особа савладала страх од непознатог. Митолошке приче помажу у тешким животним ситуацијама када већина рационалних одговора не даје уточиште. 

Што су мит или бајке у заљубљености?

Узећемо пример Пепељугу. Знате ли можда шта се скрива иза те бајке? Пепељуга је морала да прође кроз дуго раздобље губитка. Оба њена родитеља су умрла. Прича има средишњу тему ожалошћености. Ту се јавља важан симбол пепела. Пепељуга се брине о камину и пепелу, а то је симбол погребне традиције, попут Библијске реченице:

- Прах си био и у прах ћеш се претворити. Дакле, пепео у причи симболизује смрт, губитак и туговање.

Прича у наставку сугерише да можемо изабрати авантуру, али искуство ће бити страшно. Осећаћете ужасну окрутност живота. Пепељуга се мора носити с малтретирањем од стране  оних који имају моћ над њом, посебно њеном маћехом и полусестрама које не цене своје квалитете или постојање. Оне представљају њену тамну страну или Сенку, док маћеха говори индиректно:

- Ако желите љубав, онда се морате одвојити и прерасти мајчински комплекс. У овом случају, овај комплекс је вуче у жртву и немоћ, враћа је у стање када смо били деца и кроз то стање невиности покушавамо се заштити, али покушавамо привући помоћ других. Вила је помоћ јунакињи да открије заљубљеност која се овде показује кроз чаролију која траје до 12 у поноћ, али онда чаролија престаје и она се враћа у свој свакодневни живот. Број 12 је симболички жртва или враћање у реално суочавање с животом у којем јој мит више не може помоћи. Мушка фигура или Анимус као Спаситељ, представља жељу сваке жене за Спаситељем који ће је одвести, а његово богатство жену асоцира на заштиту детета и породице коју ће он осигурати као Спаситељ. Пепељуга је прошла све иницијацијалне процесе, те је успела у изазовима и искушењима која су била стављена пред њу, надвладавши мајчински комплекс да, када жена сазри, може пронаћи партнера с којим жели остварити однос. 

Ово је једна позитивна прича, али западном хемисфером владају бајке с несретним љубавима, као што су Ромео и Јулија.  Бајке и митови показују како се жена још није изборила за своју женственост. Како жена на јави губи своју женственост и опонаша мушкарца у савремености? Жена у модерно доба одбацује женственост и приклања се мушкој борбеној фигури која се данас више цени. Кориштење мушке фигуре значи да жена прихвата своју индивидуалност и одбацује друштво, што јој је задатак до којег долази пре или касније кроз догађаје разочарења у однос, људе, посао и друштво.

Мит и заљубљеност доносе нам многе скривене одговоре, којима ћемо као цивилизовано друштво доћи, пре или касније до одговора, и схватити колико је заљубљивање у ствари мистерија и одговор за људске проблеме кроз које откривамо своје дубље сфере бића као и стил љубави коју привлачимо у наш живот.