Жене, имате осећај да ништа не стижете? ЕВО У ЧЕМУ ЈЕ ПРОБЛЕМ, морате одмах да реагујете! 

Успоравање. Прва асоцијација на ово ми је сјајан филм Стенлија Кјубрика Исијавање из 1980. године. Без обзира на то што жанровски филм припада хорор филмовима, да додам да је то један од најбољих хорор филмова који је икад направљен и иако ми је идеја сасвим различита, асоцијација је била неминовна.

Свака од нас се сигурно сећа периода када је била пуна снаге, могла да помери земаљску куглу без полуге, стизала као хоботница са дванаест кракова (не знам баш да ли такве постоје, али знам жене које тако функционишу) да одговори свим очекивањима околине. Од јутра скоцкана, насмејана, спреми породици доручак, деци ужину, одлепрша на посао, обави све што треба упркос џангризавим шефовима (данас се то зове менаџмент), врати се кући, успут покупује шта треба, укључујући једну мајичицу, баш добро дође за ово пролеће, да свима ручак, поради са децом задатке, окупа их, стави у кревет и нађе времена за мужа (данас се то зове партнер) и себе, и још стигне да спава. Одгледа већину позоришних представа, филмова колико стигне, а све књиге које су ин прођу кроз њене руке. О часописима нећу ни да причам. Подразумевају се. То су оне жене које никада немају ни малчице згуљен лак на ноктима, беспрекорно ошишане, чије куће миришу на домаћу супу и ванилице. Е, сјајно, свака част. Па тако оне уредно гурају, гурају, раде, живе… до неких година.

Цео текст прочитајте на tosamja.media