Када се прави, како се ломи БОЖИЋНА ЧЕСНИЦА и која је њена симболика - Народна веровања за које се сматра да доносе благостање у дом
Ко извуче парицу, верује се да ће га добитак пратити током целе године.
Чесница, божићни хлеб који се традиционално припрема уочи Божића, носи са собом богату симболику и обичаје који се разликују широм Србије. Према предању, име чесница потиче од старословенске речи "чест", што означава део, јер се хлеб традиционално "цепа" међу укућанима на Божић, како би свако добио свој део.
Српска православна црква и верници обележавају 7. јануара Божић, најрадоснији хришћански празник који слави рођење Исуса Христа.
Симболика и традиција
Чесница се припрема у част рођења Исуса Христа, а сматра се да симболично представља повојницу овог верског празника. У сам хлеб се традиционално ставља новчић, који може бити златан или сребрни, а симболика новчића потиче од даривања малог Исуса по рођењу.
Симболи и обичаји
Интересантно је да се у чесницу могу стављати и други предмети, попут гранчице дрена, пасуља, жита, језгра ораха, сувог грожђа или гранчице боба, а сваки од њих носи своју специфичну симболику. На пример, проналазак новчића у чесници се сматра предсказањем среће и благостања у наредној години, док домаћин новчић ставља у оквир иконе како би га користио следеће године. Занимљиво је да се састав чеснице може разликовати у зависности од региона. На пример, у неким крајевима Србије се у чесницу додаје гранчица дрена, која симболише здравље, док се у другим деловима земље у хлеб може ставити гранчица бадњака, симболизујући благостање.
Када се прави чесница
Домаћица или домаћин, божићну чесницу меси у рано божићно јутро, а понегде и на Бадњи дан. Старински обичај је да се употребљава вода са извора или из бунара, а онај ко је меси на себи треба да има свечано одело, белу кошуљу, које су некада биле извезене златним нитима.
Божићна чесница у ствари је обредни хлеб или колач. На Божић, у подне, или нешто раније, домаћин са још једним укућанином прво упали свећу и очита молитву, затим окрене чесницу три пута с лева на десно, а након тога укућани почињу да ломе чесницу. Старински је обичај да се при томе пази да не отпадне ниједна мрва.