НЕ БРИНИ, САМО ИМАШ ПОСЕБАН МОЗАК: Ево шта значи ако те нервирају звуци попут пуцкања, жвакања итд
Ко би рекао...
Уколико вас изнервира звук који други људи праве док жваћу, то је због јединственог начина на који ваш мозак обрађује ствари – тврде научници који су открили још неке занимљивости о том "поремећају".
У замраченом сте биоскопу усред посебно узбудљивог и занимљивог филма, али све на шта се можете усредсредити јесте особа иза вас која гласно жваће кокице. Жвакач кокица завршава, али чини се да је жена која је следећа најгласнија за вас јесте она која је јела наћосе.
Цео живот ПОГРЕШНО качиш одећу на вешалице! Ево како се оне СТВАРНО користе! (ВИДЕО)
ВРТОГЛАВЕ ШТИКЛЕ ЈЕ УМАЛО КОШТАЛЕ ЖИВОТА: Ана Николић се ОКЛИЗНУЛА на снимању, нико да јој ПОМОГНЕ! (ВИДЕО)
Остатак времена проводите док се филм не заврши осећајући се потпуно бесно и у неверици да људи могу бити тако безобразни и неодгојени. Требало би да останете код куће с Netflixom, као што то обично радите управо из тог разлога.
Уколико вам ово искуство звучи познато, можда имате стање познато као мизофонија.
Мизофонија се дефинише као мржња према звуку, иако треба напоменути да људи с мизофонијом дословно не мрзе сваки звук, већ су врло сензибилни и лако их иритирају одређени звукови, чије се специфичности разликују од појединца, преноси „Your Танго“.
Проблем је у мозгу, а не у звуку
Особе које гласно жваћу док једу нису најпристојније на свету. Али ако вас то нервира у толикој мери да побегнете из просторије, проблем је у вама, а не у њима. Стручњаци тврде да особе које имају екстремну аверзију према одређеним звуковима, које најчешће производимо устима – жвакању и цоктању, али и другим звуковима, попут лупкања стопалом, кликтања хемијском оловком или дисања кроз zapupšenni нос, указују на то да је особа оболела од мизофоније.
Иако су свакодневни звукови већини људи непријатни и могу их нервирати, у случају мизофоније звукови могу у потпуности пореметити човеков живот. Сматра се да од мизофоније болује до 15 одсто популације, али тренутно није класификовано као психијатријски или медицински поремећај.
Знак генијалности
Без обзира на то, истраживања показују да су симптоми које имају људи с мизофонијом стварни. Многи кажу да су њихови симптоми започели кад су били негдје на узрасту од 9 до 13 година.
Тим који стоји иза једног истраживања на Одељењу за психологију Академског медицинског центра Универзитета у Амстердаму идентификовао је списак звукова као најчешће окидаче:
- Звукови повезани с исхраном попут мљацкања (81%)
- Гласно дисање или звукови носа (64,3%)
- Типкање на тастатури или звукови клика оловком (59,5%)
Али иако стање засигурно може бити узнемирујуће, постоји неколико добрих вести за оне који га имају. Психолози верују како би начин на који људи с мизофонијом обрађују чулне информације могао бити чврсто повезан с дивергентним размишљањем и стварним креативним постигнућима.
То значи да је преосетљивост на звук заправо можда кључ за боље разумевање генија људи попут Чарлса Дарвина, Франца Кафке, Антона Чехова и Марсела Пруста – за којега се верује да је сваки имао мизофонију.
Угледна научница Дарја Л. Забелина објашњава да одређена врста атипичне пажње – пропусно чулно капирање – подстиче креативност јер смањује способност занемаривања „небитних сензорних информација“.
Креативци, каже она, имају смањено филтрирање чулних информација, што би могао бити механизам за њихово шире усредсређење на већи распон подражаја и њихову способност успостављања веза између концепата или идеја које су удаљене.
Истраживачи тек почињу потпуно да разумеју науку која стоји иза мизофоније, али рани подаци сугеришу хиперповезивање слушног система и лимбичког система, дела мозга који је одговоран за регулацију осећаја, понашања, мотивације, дуготрајног памћења и мириса.
Што се тиче суочавања с мизофонијом, наравно, потребно је креативно размишљање.
Навикавање на звукове поступним излагањем
Истраживање на 483 особе открило је да особе које пате од мизофоније пролазе најтеже муке док су у великим групама које једу (рецимо кад сви ручају на послу), а најмање – кад су код куће. Истраживачи верују да је разлог томе чињеница да су укућани пажљивији, за разлику од колега, тврди Моника Ву, ауторка наведеног истраживања.
Особе оболеле од мизофоније често показују и симптоме анксиозности, опсесивно-компулсивног поремећаја или депресије, иако није познато (још) узрокује ли једно друго. Стручњаци сматрају да би мизофонија делимично могла бити узрокована побољшаним неуронским везама у мозгу, између слушног, лимбичког и аутономног система.
Постоје особе које не могу ићи у биоскоп јер им у толикој мери смета мљацкање људи док једу кокице. Други пак не могу стајати у реду у продавници јер им смета звук благајне, а трећи не могу бити присутни кад се сервира супа. Свако од особа којима сметају звукови има један којег сматра најгорим, а он се не мора подударати с онима других људи. Стручњаци су сугласни да би оболели од мизофоније требало да почну да се прилагођавају другима, а не други њима, јер на тај начин само подстичу њихово стање.
Један облик лечења код бихевиоралне терапије, назван "излагање и спречавање одговора", показао се прилично ефикасним у лиечењу мизофоније. Клијенти се постепено излажу звуковима жвакања, од најслабијих до најјачих, прво на касети, па у чекаоници и на крају за столом с вољеном особом.
