Нетипични СИМПТОМИ РАКА КРВИ - Ово често повезују са умором, а може бити један од првих знакова, обавезно се јавите лекару
Рак крви настаје када коштана срж производи превише абнормалних белих крвних зрнаца (лимфоцита), која потом спречавају крв у борби против инфекција.
Увећање лимфних чворова на врату, испод пазуха или у препонама је обично најчешћи симптом лимфома - облика рака крви. Међутим, бројни други симптоми могу да буду знак ове болести, јер лимфом има више од 80 подтипова а свеукупно чини шести по учесталости малигнитет у свету, у свим старосим групама.
Рак крви настаје када коштана срж производи превише абнормалних белих крвних зрнаца (лимфоцита), која потом спречавају крв у борби против инфекција. За почетак треба рећи да није сваки канцер крви исти, постоји много различитих типова који се најчешће деле у три главне врсте рака крви.
Три врсте рака крви:
Лимфом - малигна болест лимфоцита, који почињу да се деле се и расту без икаквог реда и контроле.
Леукемија - односно, хронична лимфоцитна леукемија (HLL) је малигно обољење крви које представља најчешћу хематолошку малигну болест код одраслих.
Мијелом - односно, мијелопролиферативне неоплазме (МПН) су подскуп поремећаја коштане сржи и то је група болести за које је карактеристична производња превише или више врста крвних ћелија у коштаној сржи.
Како настаје лимфом?
Лимфни систем је део одбрамбеног, имуног система, који помаже организму да се бори против болести и инфекција. Главне ћелије лимфног система су поменута бела крвна зрнца - лимфоцити, ћелије које се боре против инфекција.
Лимфом је малигна болест лимфоцита који почињу да се деле се и расту без икаквог реда и контроле, а може да буде поремећен и нормалан процес одумирања остарелих ћелија. Ови абнормални лимфоцити се често скупљају у лимфним чворовима, који због тога постају увећани.
С обзиром да лимфоцити круже по целом организму, лимфом може да се појави у једном лимфном чвору, групи лимфних чворова или у неком другом органу. Такође, може да захвати јетру, костну срж и слезину.
Постоји велики број лимфома, више од 80 подтипова, који су подељени у два основна типа.
Два главна типа лимфома
Хочкински лимфом (ХЛ)
Нехочкинске лимфоме (НХЛ)
Нехочкински лимфом (НХЛ)
Нехочкински лимфоми чине четири петине свих лимфома и састоје се од преко 60 подтипова. Према последњој класификацији Светске здравствене организације (СЗО), нехочкински лимфоми се грубо деле на:
Индолентне лимфоме (споро-растуће), такође познати и као лимфоми ниског степена малигнитета јер имају тенденцију да расту спорије и да у почетним фазама стварају мање симптома.
Агресивне лимфоме (брзо-растуће), познати и као лимфоми средњег и високог степена малигнитета, имају тенденцију да брзо расту и шире се узрокујући озбиљне симптоме.
Хочкински лимфом (ХЛ)
Хочкински лимфом (назива се и Хочкинова болест) је ређи тип лимфома од НХЛ. Дели се на 5 основних подтипова, а који су сврстани у две главне групе хочкинских лимфома:
Прву групу чини добро дефинисани подтип - нодуларна лимфоцитна предоминација.
Другу групу чине класични Хочкински лимфоми, који обухватају 4 подврсте (лимфоцитна предоминација, мешовита целуларност, модуларна склероза и имфоцитна деплеција).
Симптоми лимфома
Најчешћи симптом НХЛ, као и ХЛ је безболни оток лимфних чворова на врату, испод пазуха или у препонама.
Остали симптоми могу бити :
повишена телесна температура, посебно у вечерњим сатима
интензивно ноћно знојење
константан умор
необјашњиви губитак тежине
свраб
црвенило
кашаљ.
Уколико се лимфом налази ван лимфног чвора, на пример у стомаку, могу да се јаве:
бол у стомаку
дијареја
опстипација (затвор)
Како се открива лимфом
Међутим, ови симптоми нису сигурни знаци НХЛ-а као ни ХЛ-а. Они могу да буду изазвани другим, мање опасним узроцима, као што су грип или нека друга инфекција.
Зато је важно посетити лекара како би се правовремено поставила дијагноза и започела адекватна терапија. Потребно је да се уради крвна слика као и додатна "снимања" у циљу процене раширености болести, као што су:
Рендгенски снимак
Компјутеризована томографија (ЦТ, односно скенер)
Магнетна резонанца (МР)
Лимфографија:
Слике лимфног система направљене помоћу рендгенских зрака након убризгавања контраста, помоћу кога се боље приказују лимфни чворови и судови.
Биопсија је потребна да би се поставила коначна дијагноза. Биопсија се обично узима из лимфног чвора, мада се узорак може узети и из осталих ткива.
Лечење
Сваки подтип лимфома захтева различите дијагностичке процедуре и приступе у лечењу. Лечење у великој мери зависи од стадијума болести, а углавном укључује хемиотерапију и зрачење (радиотерапију).
Трансплантација костне сржи може такође да буде опција у лечењу, нарочито у случају релапса нехочкинског лимфома (поновна појава НХЛ).
Код пацијената код којих дође до релапсе болести, код млађих болесника се разматра могућност алогене трансплантације матичних ћелија (болесник није сам себи даваоц ћелија). Дониране матичне ћелије могу бити од сродних или несродних давалаца, објашњено је на сајту Удружења пацијената оболелих од лимфома "Липа".
Светски дан борбе против лимфома
Данас, 15. септембра, обележава се Светским дан борбе против лимфома, како би се подигао ниво информисаности о овој озбиљној болести која често није препозната.
У Србији се, према последњим подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", сваке године дијагностикује око 1.200 пацијената са лимфомом, док више од 400 пацијената годишње изгуби битку против ове болести.
Лимфоми представљају најчешћи тип хематолошких малигнитета како у свету тако и код нас, подсетила је недавно Маја Марковић, председница Удружења пацијената оболелих од лимфома "Липа".
- Тренутним терапијским стандардом велики проценат пацијената релапсира или је рефракторно на прву линију лечења, без обзиира на подтип. Након релапса или уколико се ради о иницијално рефрактарној болести, терапијске опције за лечење ових пацијената су изузетно лимитиране са ограниченом ефикасношћу. Различити подтипови лимфома, пре свега агресивније форме болести, захтевају најефикаснију терапијску опцију у свим линијама лечења, а нарочито у првој линији, када су највеће шансе да се спречи појава релапса болести и очува квалитет живота - поручила је Марковић.
Србија Данас/ Блиц здравље/ Милица Марковић/ пренела: Д.М.