Сепса, па ОТКАЗИВАЊЕ ОРГАНА, па СМРТ - Лекар УПОЗОРИО на ове ЛЕКОВЕ, многи их свакодневно користе без РЕЦЕПТА

Уколико се злоупотреба антибиотика не заустави, нећемо имати са чим да лечимо баналне бактеријске инфекције, које ће се претворити у сепсу, а сепса у отказивање органа и онда у смрт, упозорава професор др Томислав Преведен, управник Клинике за инфективне болести Универзитетског клиничког центра Војводине и председник Удружења инфектолога Србије.

Отпорност на антибиотике, такозвана антимикробна резистенција, све је већи проблем. До ње доводи нерационална употребе антибиотика, која подразумева њихову употребу на неадекватан начин - када се не ради бактеријској него о вирусној инфекцији, код сваке повишене температуре, али и када се са прописаном терапијом прекида раније.

Бивша саветница британске владе за здравље Дејм Сали Дејвис изјавила је да би ковид пандемија могла да "изгледа минорно" у односу на опасност од нарастајућег броја бактерија отпорних на постојеће лекове, упозоравајући да је реч о акутнијем проблему од климатских промена.

Имаћемо неизлечиве инфекције, Србија међу најкритичнијим земљама

Она је упозорила да ће, "ако се свет не избори са овим проблемом у наредној деценији", због антимикробне резистенције, бити много људи са "неизлечивим инфекцијама" и да ће једино решење бити да се ти људи одвоје од својих породица и заједница да не би прошириле заразе, преноси "Гардијан".

Србија се налази међу државама које имају највећу дневну потрошњу антибиотика у Европи. На првом месту је Турска, затим Италија, па Француска и балканске државе на челу са Србијом.

Језиве процене: Однеће 10 милиона живота годишње до 2050. године

Светска здравствена организација (СЗО) је класификовала пандемију антимикробне резистенције у првих 10 критичних претњи по глобално јавно здравље. Процењено је да ће без адекватне превенције, антимикробна резистенција однети 10 милиона живота годишње до 2050. године.

Професор Преведен каже да ми морамо да учинимо све да се злоупотреба антибиотика заустави. Подсећа да је из страха, за време пандемија ковида 19 њихова потрошња била претерана, али да сада томе треба да се стане на пут, и да у томе треба да учествују сви у ланцу - од пацијента преко лекара до апотека.

Набављају се и само на основу извештаја лекара, а без рецепта

Наводи и да има случајева да антибиотици у апотекама набављају и само на основу извештаја лекара, а без прописаних рецепта.

- Прво ми лекари, а онда и апотеке, не треба да посежемо олако за антибиотицима. Не можемо ми сада становништво да едукујемо, већ све лекаре из примарне и терцијарне здравствене заштите, који прописују антибиотике, и апотеке, које су све више трговинске радње, а мање фармацеутске установе. Њима је важно да продају - каже проф. др Преведен.

Отпорност бактерија на антибиотике све већа

Каже да треба да станемо на пут томе да се антибиотици прописују за вирусне инфекције, и подсећа да са тиме претерало у доба пандемије ковид 19.

- Тада је постојао страх од компликација, од респиратора, од умирања и онда су се антибиотици давали шаком и капом. Сада је време да се томе стане на пут. У супротном, нећемо имати са чим да лечимо баналне бактеријске инфекције, које се претворити у сепсу, а сепса у отказивање органа и онда у смрт. То ће се десити - упозорава проф. Преведен.

На питање да ли би значило и да се пре прописивања антибиотика, сваком пацијенту уради антибиограм, објашњава да "он не треба да се ради за сваку инфекцију, него само за тешке".

"Страх је потпуно оправадан"

Магистар фармације Милена Милојевић, фармацеуткиња Фармацеутске коморе Србије подсећа за "Блиц" да су антимикробни лекови камен темељац модерне медицине, и да је откриће пеницилина и почетак антибиотске ере продужило животни век људи за више од једне деценије.

Са друге стране, према њеним речима, глобални пораст отпорности микроорганизама на деловање антимикробних лекова представља највећу претњу јавном здрављу.

- Ако само на тренутак замислимо живот без антибиотика који успешно делују на бактерије, страх од антимикробне резистенције је у потпуности оправдан. Забринутост изазивају сојеви ешерихије коли, који су отпорни на трећу генерацију цефалоспорина, затим сојеви стафилококус ауреуса, отпорни на метицилин, као и сојеви клебсиела пнеумоние, који су отпорни на неке заштићене антибиотике. Постоји у свету регистрован случај сепсе ентеробактерјиом која је била резистентна на све постојеће антибиотике - каже фармацеуткиња Милена Милојевић за "Блиц".

Антибиотици не делују на вирусе, већ на бактерије

Каже да људи у антибиотику виде чаробну таблету, која ће им помоћи при свакој инфекцији, иако антибиотици не делују на вирусе већ искључиво на бактерије и нису лекови који се користе за прехладу, грип, бол у грлу.

- Употреба антибиотика онда када нису потребни, на пример код вирусних инфекција, као и њихова неправилна употреба као што је прекид терапије пре времена, употреба неадекватног антибиотика, неправилан начин примене, врло је озбиљна грешка и проблем који води ка антибиотској резистенцији. Тиме нас може вратити у еру пре антибиотика и отворити поглавље нове пандемије - пандемије инфекција бактеријама резистентним на антибиотике. 

Прогнозе да из ове битке изађемо као победници нису најсветлије, обзиром да је откриће и развој нових антибиотика све мањи, а резистенција на постојеће антибиотике све већа. Увек имајте на уму да непотребном применом антибиотика и развојем резистентних сојева остављате проблем, односно бактерије за које неће бити лека, будућим генерацијама - напомиње. 

10 година потребно за нови антибиотик

Милојевићева каже и да је несумњиво да би производња нових анибиотика била спас у борби против бактерија које су резистентне на све постојеће антибиотике, међутим, развој новог, ефикасног и безбедног антибиотика је врло неизвестан пут који захтева јако дуг временски период од бар 10 година.

Доктор Гордан Благојевић, специјалиста имунологије Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" објашњава да што ми више хранимо свет микроба антибиотицима, они ће размењивати информације са њима, а ми ћемо имати резистенцију.

- Ми треба да тежимо да са неким другим технологијама инструирамо имуни систем, који је, у ствари, и најисправнији начин да се за тим боримо, а не антибиотицима. Антибиотик је ту само помогне имуном систему у критичној фази, и не за сваку болест. Јер, већину респираторних болести нису изазвале бактерије - каже др Благојевић.

Антибиотици спадају у једне од најпрописиванијх лекова у хуманој и ветеринарској медицини. Они спасавају животе, али са њиховом употребом треба бити јако опрезан.

Свесни опасности од развоја антимикробне резистенције, и значаја који фармацеути имају у примарној здравственој заштити, Фармацеутска комора Србије је 2021. године покренула пројекат „Стандардизована фармацеутска услуга приликом издавања антибиотика“.

- У апотекама широм Србије чак 575 магистра фармације пружа структурисану, здравствену услугу саветовања пацијената приликом издавања антибиотика при чему пацијенти добијају све потребне информације значајне за безбедну и ефикасну употребу антибиотика. Зато апелујемо на наше грађане да никако не користе антибиотике на своју руку већ да се о свему посаветују са Саветницима за антибиотике у апотекама. Списак саветника и апотека где можете добити ову врсту услуге можете пронаћи на сајту Фармацеутске коморе Србије - казала је Милена Милојевић.

Србија Данас/ Блиц/ Љубинка Рачић Ђокић/ пренела: Д.М.