Како ПРОМЕНА ВРЕМЕНА утиче на ПРЕХЛАДУ: А ево и СЕДАМ САВЕТА за природно јачање ИМУНИТЕТА

Ако сваке године касните са припремом тела на хладније дане и многобројне бациле у ваздуху топлих и затворених просторија, немојте да то допустите и ове јесени.

Да ли можемо да се разболимо од ниских температура? Укратко – не.

Спуштање температуре ваздуха с летњих на ниже, јесење и зимске температуре, сваке године нам изнова доводи и већи број инфекција. Једно од објашњења је чињеница да, због хладног времена и све краћих дана, све мање боравимо на чистом ваздуху. Затварамо се у топли дом и мање га проветравамо, а ваздух који удишемо је сув.

С друге стране, ниже температуре и већа влажност ваздуха чине повољне услове за размножавање вируса и бактерија. Али, осим тога, сезонске као и свака нагла промена времена, имају значајан утицај и на наш имунолошки систем.

Ево шта се још догађа у нашем организму у периодима нижих температура.

Нижа количина витамина Д у организму

Већина нас је упозната с чињеницом да витамин Д утиче на метаболизам и здравље наших костију, али вам можда није толико познато да је он потребан и за уредну функцију нашег имуно система.

Наиме, ћелије нашег имуно система (Т-лимфоцити, Б-лимфоцити и антиген презентирајуће ћелије) имају рецепторе за витамин Д, а студије су доказале како снижене количине Д витамина у организму доводе до повећања учесталости инфекција, посебно респираторних. Витамин Д уносимо храном, али, након излагања УВ Б светлу, производи га и наша кожа (на то утиче поднебље, годишње доба, употреба креме за сунчање и пигментација коже).

У зимских месецима се више задржавамо у затвореним просторима па смо мање времена изложени ионако ограниченој количини сунчеве светлости. Уз то је, због ниских температура, већина наше коже стално покривена и тиме представља додатну препреку за нашу властиту производњу витамина Д.

Нека истраживања показују да смањење производње креће већ у августу, пада на најниже вредности у новембру и тако остаје све до марта. Резултати новије студије с лондонског Универзитета "Queen Mary" показали су да додаци витамина Д могу да помогну у спречавању акутних инфекција дисајних путева, као што су нпр. прехладе.

Повећано лучење мелатонина

Мелатонин осим што подстиче спавање, има и важну улогу у одржавању доброг имунитета. То је хормон који се постепено ствара у жлезди у нашем мозгу. На његово излучивање утиче дневни циклус измене светла и мрака, чија се мера мења и сезонски, током године. Кратки период трајања дневне светлости, као и ниске температуре ваздуха, подстицај су за производњу мелатонина.

Из тих се разлога, укључујући наше ограничено кретање ван затворених простора, у зимском периоду излучује знатно већа количина мелатонина него лети. Више количине мелатонина зими представљају природни начин одбране организма током најризичнијег периода за наше здравље и својим деловањем.

Мелатонин, као снажан регулатор нашег имуно система, смањује упалу, а стимулише специфичне имунолошке одговоре. Другим речима, свака непроспавана ноћ или сат сна мање од препоручених седам сати, могло би да буде последица за наш имунитет.

Ниже температуре подстичу размножавање рхиновируса

Температуре близу нуле нису идеално окружење за клице, међутим температура у нашем носу током јесењих и зимских месеци јесу. Наиме, у тим периодима године, под утицајем ниске спољашње температуре ваздуха, температура у почетном делу нашег дисајног система падне значајно испод наше телесне температуре. Студије показују како је повољна температура за размножавање рхиновируса, узрочник скоро сваке друге прехладе, она испод 37 Целзијуа, а просечна температура у нашим ноздрвама зими износи 33 Целзијуса. Тим финских стручњака потврдио је како су само 3 дана нижих температура и мање влаге у ваздуху била довољна за значајан пораст броја инфекција дисајних путева.

Кључну разлику између стабилног и угроженог имуно система чине наше животне навике. Идемо ли на време да спавамо, хранимо ли се разнолико и јесмо ли физички активни само су нека од важних питања помоћу којих можемо да проценимо да ли бринемо за здравље и снагу нашег одбрамбеног система.

Нажалост, често се прекасно сетимо да посветимо више времена и пажње нашем имунитету. Најчешће се тога сетимо већ на корак до кревета или кад оболимо. Иако су и тада здраве животне навике важне за бржи опоравак, још је важније правовремено лечење симптома. Јесење и зимске болести дисајних путева попут прехладе и грипе, уз пун нос, кашљање и бол у грлу, знају да буду попраћене главобољом и пролазним боловима у мишићима и зглобовима.

7 савета за природно јачање имунитета

Ипак, увек је боље спречити него лечити. Како бисте смањили шансу за заразу и ојачали свој имунитет на време по повратку у школске клупе и канцеларије, размислите шта бисте од ових предлога могли да усвојите.

1. Немојте / Престаните да пушите: 

Пушење дувана један је од водећих здравствених ризика широм света. Никотин, на пример, није само неуротоксин, већ је и имуносупресиван. Другим речима, никотин смањује учинковитост и реактивност имунолошког система.

2. Повећајте унос воћа и поврћа у прехрани: 

Недостатак одређених микронутријената попут гвожђа, бакра и фолне киселине, као и витамина А, Б6, Ц и Е може да узрокује мању производњу белих крвних зрнца који су кључни за ефикасне и правовремене имунолошке реакције.

3. Физички се активирајте: 

Током и након физичких активности тело испушта протуупалне молекуле и повећава циркулацију лимфоцита што смањује учесталост оболевања од вирусних болести, као и тежину симптома.

4. Одржавајте здраву тежину: 

Прекомерна количина масног ткива може да наштети имунитету. Масне ћелије су одговорне за лучење упалних протеина који, када их је превише у оптицају, с временом могу смањити осетљивост имунитета на "уљезе".

5. Спавајте довољно: 

Квалитетан сан од најмање седам сати кључан је за одржавање довољне количине мелатонина у телу, чиме помажете нормаланом раду имуно система.

6. Пазите на хигијену руку: 

Редовна хигијена руку може да смањи оболевање од инфекција пробавног система за 31%, а од инфекција дисајног система за 21%.

7. Држите се што даље од стреса: 

Психолошки стрес има јасан негативан учинак на имунолошке реакције од упала и зацељивања до развоја рака и аутоимуних болести као и реакција на вакцине.