Kako PROMENA VREMENA utiče na PREHLADU: A evo i SEDAM SAVETA za prirodno jačanje IMUNITETA

Ako svake godine kasnite sa pripremom tela na hladnije dane i mnogobrojne bacile u vazduhu toplih i zatvorenih prostorija, nemojte da to dopustite i ove jeseni.

Da li možemo da se razbolimo od niskih temperatura? Ukratko – ne.

Spuštanje temperature vazduha s letnjih na niže, jesenje i zimske temperature, svake godine nam iznova dovodi i veći broj infekcija. Jedno od objašnjenja je činjenica da, zbog hladnog vremena i sve kraćih dana, sve manje boravimo na čistom vazduhu. Zatvaramo se u topli dom i manje ga provetravamo, a vazduh koji udišemo je suv.

S druge strane, niže temperature i veća vlažnost vazduha čine povoljne uslove za razmnožavanje virusa i bakterija. Ali, osim toga, sezonske kao i svaka nagla promena vremena, imaju značajan uticaj i na naš imunološki sistem.

Evo šta se još događa u našem organizmu u periodima nižih temperatura.

Niža količina vitamina D u organizmu

Većina nas je upoznata s činjenicom da vitamin D utiče na metabolizam i zdravlje naših kostiju, ali vam možda nije toliko poznato da je on potreban i za urednu funkciju našeg imuno sistema.

Naime, ćelije našeg imuno sistema (T-limfociti, B-limfociti i antigen prezentirajuće ćelije) imaju receptore za vitamin D, a studije su dokazale kako snižene količine D vitamina u organizmu dovode do povećanja učestalosti infekcija, posebno respiratornih. Vitamin D unosimo hranom, ali, nakon izlaganja UV B svetlu, proizvodi ga i naša koža (na to utiče podneblje, godišnje doba, upotreba kreme za sunčanje i pigmentacija kože).

U zimskih mesecima se više zadržavamo u zatvorenim prostorima pa smo manje vremena izloženi ionako ograničenoj količini sunčeve svetlosti. Uz to je, zbog niskih temperatura, većina naše kože stalno pokrivena i time predstavlja dodatnu prepreku za našu vlastitu proizvodnju vitamina D.

Neka istraživanja pokazuju da smanjenje proizvodnje kreće već u avgustu, pada na najniže vrednosti u novembru i tako ostaje sve do marta. Rezultati novije studije s londonskog Univerziteta "Queen Mary" pokazali su da dodaci vitamina D mogu da pomognu u sprečavanju akutnih infekcija disajnih puteva, kao što su npr. prehlade.

Povećano lučenje melatonina

Melatonin osim što podstiče spavanje, ima i važnu ulogu u održavanju dobrog imuniteta. To je hormon koji se postepeno stvara u žlezdi u našem mozgu. Na njegovo izlučivanje utiče dnevni ciklus izmene svetla i mraka, čija se mera menja i sezonski, tokom godine. Kratki period trajanja dnevne svetlosti, kao i niske temperature vazduha, podsticaj su za proizvodnju melatonina.

Iz tih se razloga, uključujući naše ograničeno kretanje van zatvorenih prostora, u zimskom periodu izlučuje znatno veća količina melatonina nego leti. Više količine melatonina zimi predstavljaju prirodni način odbrane organizma tokom najrizičnijeg perioda za naše zdravlje i svojim delovanjem.

Melatonin, kao snažan regulator našeg imuno sistema, smanjuje upalu, a stimuliše specifične imunološke odgovore. Drugim rečima, svaka neprospavana noć ili sat sna manje od preporučenih sedam sati, moglo bi da bude posledica za naš imunitet.

Niže temperature podstiču razmnožavanje rhinovirusa

Temperature blizu nule nisu idealno okruženje za klice, međutim temperatura u našem nosu tokom jesenjih i zimskih meseci jesu. Naime, u tim periodima godine, pod uticajem niske spoljašnje temperature vazduha, temperatura u početnom delu našeg disajnog sistema padne značajno ispod naše telesne temperature. Studije pokazuju kako je povoljna temperatura za razmnožavanje rhinovirusa, uzročnik skoro svake druge prehlade, ona ispod 37 Celzijua, a prosečna temperatura u našim nozdrvama zimi iznosi 33 Celzijusa. Tim finskih stručnjaka potvrdio je kako su samo 3 dana nižih temperatura i manje vlage u vazduhu bila dovoljna za značajan porast broja infekcija disajnih puteva.

Ključnu razliku između stabilnog i ugroženog imuno sistema čine naše životne navike. Idemo li na vreme da spavamo, hranimo li se raznoliko i jesmo li fizički aktivni samo su neka od važnih pitanja pomoću kojih možemo da procenimo da li brinemo za zdravlje i snagu našeg odbrambenog sistema.

Nažalost, često se prekasno setimo da posvetimo više vremena i pažnje našem imunitetu. Najčešće se toga setimo već na korak do kreveta ili kad obolimo. Iako su i tada zdrave životne navike važne za brži oporavak, još je važnije pravovremeno lečenje simptoma. Jesenje i zimske bolesti disajnih puteva poput prehlade i gripe, uz pun nos, kašljanje i bol u grlu, znaju da budu popraćene glavoboljom i prolaznim bolovima u mišićima i zglobovima.

7 saveta za prirodno jačanje imuniteta

Ipak, uvek je bolje sprečiti nego lečiti. Kako biste smanjili šansu za zarazu i ojačali svoj imunitet na vreme po povratku u školske klupe i kancelarije, razmislite šta biste od ovih predloga mogli da usvojite.

1. Nemojte / Prestanite da pušite: 

Pušenje duvana jedan je od vodećih zdravstvenih rizika širom sveta. Nikotin, na primer, nije samo neurotoksin, već je i imunosupresivan. Drugim rečima, nikotin smanjuje učinkovitost i reaktivnost imunološkog sistema.

2. Povećajte unos voća i povrća u prehrani: 

Nedostatak određenih mikronutrijenata poput gvožđa, bakra i folne kiseline, kao i vitamina A, B6, C i E može da uzrokuje manju proizvodnju belih krvnih zrnca koji su ključni za efikasne i pravovremene imunološke reakcije.

3. Fizički se aktivirajte: 

Tokom i nakon fizičkih aktivnosti telo ispušta protuupalne molekule i povećava cirkulaciju limfocita što smanjuje učestalost obolevanja od virusnih bolesti, kao i težinu simptoma.

4. Održavajte zdravu težinu: 

Prekomerna količina masnog tkiva može da našteti imunitetu. Masne ćelije su odgovorne za lučenje upalnih proteina koji, kada ih je previše u opticaju, s vremenom mogu smanjiti osetljivost imuniteta na "uljeze".

5. Spavajte dovoljno: 

Kvalitetan san od najmanje sedam sati ključan je za održavanje dovoljne količine melatonina u telu, čime pomažete normalanom radu imuno sistema.

6. Pazite na higijenu ruku: 

Redovna higijena ruku može da smanji obolevanje od infekcija probavnog sistema za 31%, a od infekcija disajnog sistema za 21%.

7. Držite se što dalje od stresa: 

Psihološki stres ima jasan negativan učinak na imunološke reakcije od upala i zaceljivanja do razvoja raka i autoimunih bolesti kao i reakcija na vakcine.