"Родила сам дете, а рекли су ми да НЕМА ШАНСЕ": Глумица Христина Поповић искрено о својој борби за потомство
Христина Поповић отворила је душу и открила због чега се скрива од људи и не показује им своју праву страну
Христина Поповић је један од омиљених нам ликова у српској кинематографији. Једна од њених најпознатијих улога је улога Бисерке, из филма "Парада", Срђана Драгојевића. Иако је доживљавамо као непревазиђени извор оптимизма и особу препуну енергије, ствари често нису онакве какве нам се приказују.
Она је отворила душу и открила због чега се скрива од људи и не показује им своју праву страну, шта је забрињава код одрастања ћерке и шта јој је помогло да се избори са сумњама и стекне самопоуздање.
КАФА ГОЈИ: Ево како ПРЕТЕРАНА конзумација овог НАПИТКА, утиче на ОРГАНИЗАМ, умор и ПАД ЕНЕРГИЈЕ
"РАДИЈЕ БИХ УМРЛА ПРЕПЛАНУЛА, НЕГО РУЖНА": Бизарни тренд међу девојкама, прскају у нос ОПАСАН спреј
Она је у породици, како тврди, научила и да је, када нестане могућности да се ослониш сам на себе, потребно потражити помоћ психијатра. Она то радо чини и данас , а кроз причу је поменула и своју борбу за мајчинство.
"Мотивација је моје најбоље оружје, увек их имам неколико у џепу, за сваки случај, али када их понестане, обратим се школованим људима за то. Мом самопоуздању доста је помогло и то што сам почела да лагано испитујем своје границе и побеђујем саму себе. Наиме, током летовања с мамом и тек рођеном ћерком у Будви, у нашој кући, негде 2014. године, почела сам да шетам и схватила да ми то прија, затим сам инсталирала апликацију по којој један минут трчиш најбоље што умеш, други пешачиш. Помислила сам: 'Што нећу то моћи, ево, родила сам дете, рекли су ми исто, да ни то нема шансе да се деси и десила се и предивна је'. И тако за две недеље боравка на приморју успела сам да истрчим пет километара. Након тога добила сам велико самопоуздање и запитала се шта ја то све могу. У 33. години сам променила живот, потпуно сам избацила психоактивне супстанце, алкохол на првом месту. Није то ишло уз стил самохране кеве", закључила је Христина за Агеласт подкаст.
Христина је признала и да је приватно стидљива и да се често у животу осећала неприхваћеном. Навела је и да се цео живот издвајала из своје околине, а да у самој чињеници да се неко издваја, данас не види никакав проблем.
"Неко ме је баш недавно питао: 'Па, добро, јесу ли те прихватили коначно?' Рекла сам: "Не". Пита ме опет: 'Па како не, имаш тридесет и нешто?'. Ја кажем: "Јес', вала, глупо, али не". Нико ме никада није прихватио онако како је мени било потребно, тако да имам довољно рањивости да се оголим и признам ко сам, већ се дајем на комаде и онолико колико неко може да ме свари", изјавила је глумица, која не тражи толеранцију других, већ допуштање.
"Толеранција је, по мом мишљењу, тиха патња. Постоји друга опција, а то је допуштање да неко има другачији избор од тебе и да га не мрзиш због тога. Мене су мама и тата учили да си ти одговоран и крив за све што радиш, а тек касније, додуше 20 година после, схватила сам да си ти заслужан и за све лепо што ти се догађа. Родитељи су ми феноменални, али ваљда су на тај начин желели да ме заштите и науче да држим контролу над животом прихватањем одговорности", искрена је била Христина у Агеласт подкасту.
