СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ: Корона нам је донела ДВА СТРАХА која многи људи имају, а ОПАСНИЈИ су од вируса!
Припазите.
Пре пандемије све нас је полако опседао страх да ћемо пропустити нешто битно, нешто узбудљвије од оног чиме се сами бавимо. Тај осећај назван Феар оф Missing Оут (ФОМО) нас тера да смо константно онлајн, у току са свим вестима и новитетима.
Ове навике су погубне за имунитет: Сви их чинимо, а нисмо ни свесни последица!
НАЈГОРА НАВИКА: Свако јутро радите ОВО, а немате појма КОЛИКО ШТЕТИТЕ свом здрављу
Нисмо размишљали о овој последици изолације и живота под стакленим звоном - многи људи ће бурно реаговати, ево зашто
Али, пандемија и попуштање мера самоизолације су довеле до тога да га полако замењује један други екстрем - страх од изласка напоље, међу друге људе, односно Феар оф Гоинг Оут (ФОГО).
Некада је тешко избећи а да на нас не утиче мишљење других људи и начин на који се они понашају. То је уско повезано и са самопуздањем и осећајем да смо изостављени из битних догађања. Овај концепт, именован као ФОМО није ништа ново, али је са повећањем употребе технологије и популарношћу друштвених мрежа постао толико свеприсутан да доводи до депресије и анксиозности, нарочито код младих људи, упозоравају психолози.
Страх да нешто пропуштамо
Управо је ФОМО довео до тога са сви, у мањој или већој мери стварамо ту фејк личност коју имамо на Твитеру, Фејсбуку или Инстаграму како би нас што више људи пратило, лајковало објаве или једноставно да бисмо испровоцирали неку врсту реакције од друге стране. То исчекивање нотификације је као нека инстант награда која чини да се осећамо вреднијим и битнијим у туђим очима.
ФОМО је постала једна моћна емоција која утиче на наше друштвене односе и на наше понашање. И то не само код младих, него код читаве популације. Друштвене мреже су преузеле огроман утицај на то како остајемо у контакту са пријатељима, породицом, али и са остатком света. У исто време, оне су бег од досаде и заокупљују нас док смо дистанцирани од других.
Опустити се или остати на опрезу
У тренутку пандемије све ово је добило другачији облик јер више нисте морали да се осећате лоше што нисте изашли на пиће, отишли на концерт или искористили сунчани дан за шетњу. Сада се десило нешто друго. Наиме, како је Covid-19 редефинисао ФОМО, исто се десило и са једном другом фобијом која је сада још присутнија. У питању је једна врста агрофобије, односно страха од изласка напоље (ФОГО). Током пандемије бомбардовани смо упозорењима и саветима да останемо код кућа што је могуће више, да се избегава контакт са другима како би се смањила могућност преноса заразе. Сваки одлазак у радњу изгледао је као припрема за бој под пуном заштитном опремом уз обавезно одржавање раздаљине од два метра. Ситуација са попуштањем мера заштите само је још више збуњујућа. Колико стварно смемо да се опустимо? У које је време најбоље да се изађе? Да ли је сигурно да се седне на клупу у парку? Да носимо маску или не? Питања се само нижу, а нигде одговора!
Иронично, што више бринемо, то је већа шанса да се осетимо лошије. Не због самог вируса, него због тога шта страх ради нашој психи.
ФОГО је у широком смислу феномен који је постао синоним за претњу и уско је повезан са нашом перцепцијом тога колико смо у ризику да се разболимо. Код многих он је изазвао потребу да се ова криза продужи што је могуће дуже, да се не би излазило међу друге потенцијално заражене људе али и да се не напусти уљуљканост на коју смо се протекла два месеца навикли. Седење код куће је постало ново "нормално" стање које је многима сада тешко да напусте а бројни опречни савети и мишљења стручњака само повећавају анксиозност.
Најбоља опција је лагано враћање свакодневним обавезама које подразумевају излазак из куће. Контакт са блиским пријатељима и породицом чији се круг треба полако повећавати али уз опрез и држање дистанце, бар у првим недељама након изласка.