CRNA NEDELJA U SRBIJI: Tragedija za tragedijom pokvarile uživanje na kupalištima, za jedan dan TRI UTAPANJA mladih ljudi
Zašto se ovo dešava i kako da se zaustavi?
Početak leta, visoke temperature i popuštanje epidemioloških mera dovelo je do velikog interesovanja i posete bazenima i kupalištima širom zemlje. Iako je uživanje ono što asocira na vreme provedeno pored vode, Srbiju su ovih dana, nažalost, potresle vesti da su se baš tamo desile tragedije.
"VAKCINE SU EFIKASNE, MLADI TREBA DA SE VAKCINIŠU" Dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu objasnio zašto je imunizacija važna
IZAĐI IZ PORŠEA, SILO, I POTUCI SE: Bruka - mladić šutirao starijeg čoveka u karavanu (VIDEO)
"JUČE U ČAČKU JE BIO TORNADO" Meteorolog Đurić objasnio da li nas čekaju ovakve oluje tokom leta
Želeli da se rashlade, pa nastradali
U četvrtak 24. juna su se za samo 24 sata dogodila čak četiri utapanja.
U četvrtak je javnost potresla vest da je na Lidu u Zemunu život tragično izgubio dvadesetpetogodišnji mladić. On je, kako mediji navode, istovario putnike koje je čamcem prevozio između Zemunskog keja i Lida, nakon čega je skočio u vodu želeći da se rashladi. Nažalost, nije više isplivao. Bio je otac troje dece.
Ovo nije bila jedina tragedija koja je zadesila Srbiju. Na jezeru Bela reka u Ripnju život je izgubio i dve godine mlađi muškarac (23), koji se kupao s društvom u jezeru. U jednom trenutku je zaronio, a osobe koje su bile sa njim prijavile su slučaj policiji nakon što su primetili da je dosta vremena prošlo, a njega nije bilo.
U sredu je prijavljeno da je nestao u Dunavu kod Smedereva iskusni mornar sa barže. Kako je potvrđeno iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije, na osnovu informacija koje su dobili od posade broda, mornar je skočio sa splava jednog od kafića na Dunavu oko 19.30 časova u nameri da se okupa. Posle toga ga niko od kolega nije video.
Nastradala i dva maturanta
Istog dana desila se još jedna velika tragedija, kada je 23. juna život u vodi izgubio navršeni osnovac Nemanja Subotić (15) koji je nakon uspešno urađenog testa iz maternjeg jezika na maloj maturi rešio da se opusti u bazenu na Košutnjaku. Do kobnog momenta je došlo nakon što je dečak skočio u bazen predviđen za skakanje, kada je ostao bez svesti i potonuo. Nakon 45-minutne reanimacije, Urgentni centar je mogao samo da konstatuje smrt.
Sličan slučaj potresao je Arilje, kada se petneastogodišnji N.N. utopio u Rzavu. Dečak je sa nekoliko drugara u ponedeljak popodne stigao na reku na neuređenu plažu na kojoj je u tom trenutku bilo još kupača. Završio je osmi razred, ovih dana trebalo je da maturira.
- U jednom trenutku dečak je samo nestao po vodom. Njegovi drugari, još neki kupači skočili su u vodu, počela je grozničava potraga po viru dubokom nekoliko metara, uspeli su da pronađu dečaka, izvukli su ga iz vode, neko je odmah pozvao hitnu pomoć, lekari su pokušali reanimaciju, na nesreću, nisu mogli ništa da učine - pričaju očevici tragedije koja je u ponedeljak pogodila Arilje, kada se na mestu zvanom Uski vir, utopio dečak iz naselja Virovo.
Paklene vrućine i nagli početak sezone kupanja odnele su i život pedesetčetorogodišnjeg iskusnog plivača na Paliću. Telo nesrećnog čoveka izvučeno je u ponedeljak oko 10.30 časova iz jezera nakon intenzivne portage. Specijalci ronioci su iz jezera, kod broda u turističkom delu, izvukli čoveka koji se utopio najverovatnije dan pre toga. U blizini mesta utapanje pronađene su lične stvari i bicikl za koji se pretpostavljalo da pripada nesrećnom čoveku. Prema nezvaničnim saznanjima čovek koji se utopio je iskusni plivač i ronilac. Na Palić je otišao biciklom da se rashladi u jezerskoj vodi, međutim, najverovatnije ga je tokom plivanja srce izdalo.
Spasioci još uvek nepripremljeni, odjednom je počela sezona
Pošto gotovo da ne prođe dan, a da nas u medijima ne zatekne vest o novom smrtnom slučaju koji se dogodio upravo u vodi, spasioci imaju pune ruke posla, i njihova je odgovornost sada najveća.
Upravo o ovoj temi za medije govorio je predsednik Udruženja spasilaca na vodi Vladimir Grujić, koji već 20 godina radi kao spasilac. Prema njegovim zapažanjima, definitivno je da ove godine imamo više tragičnih slučajeva.
- Dosta nesreća se dogodilo u poslednje vreme na vodenim površinama, nisu sva kupališta uređena. Temperature su visoke i procenjujemo da nije bilo adaptacije za to, odjednom je počela sezona - navodi Grujić.
Kako dalje objašnjava Grujić, posetiocima je potrebno vremena da se uplivaju i naviknu na vodu, ali i visoke temperature koje imamo poslednjih dana. Isto tako je, objašnjava Grujić, i spasiocima potrebno privikavanje.
Kada je o tragedijama koje se dešavaju poslednje nedelje u Srbiji na kupalištima reč, Grujić kaže da je odgovornost na sistemu.
- Ta odgovornost ne može da se prebaci na spasioce, jer njih na nekim mestima ni nema - kazao je Grujić, i dodao da moraju da se prepoznaju crne tačke gde građani borave, da se divlja kupališta dovedu u rang registrovanih ili da se na neki način onemogući kupanje u njima.
Spasilaštvo deficitarno zanimanje
Ovom prilikom spasilac Grujić je govorio i o standardima koji postoje u spasilaštvu, a koji su potrebni za obavljanje njihove delatnosti.
- Postoje standardi za obavljanje naše delatnosti. Ada Ciganlija sa 40 do 60 spasilaca u piku može da se obezbedi adekvatno, ali spasilaštvo je deficitarno zanimanje, i sve je manje interesovanja za to zanimanje - naglasio je Grujić.
Kao jedan od problema naveo je da na nivou Srbije ne postoje dozvole za rad spasilaca.
- U našem sistemu postoji 300 spasilaca, ali postoje i udruženja i sigurno ih je 500 u Srbiji - kaže Grujić.
Kako dalje navodi, postoji pravilnik koji je propisao na koliku vodenu površinu koliko spasilaca mora da bude, te da je zabranjen rad skakaonica kada su građani u pitanju, i da su one dostupne samo za treniranje.
- Voda je uvek hladnija od temperature našeg tela i potrebno je da se čovek prvo pokvasi, pa da tek onda uđe u vodu. Često se precenjuju sposobnosti. Neplivači ne treba da koriste kupališta koja za njih nisu bezbedna - objasnio je Grujić, i dodao da nikako ne treba biti u direktnom kontaktu sa davljenikom i da uvek postoji način da se doda neki predmet kako bi se pomoglo.
