ISPOVEST ČOVEKA KOJI JE JE*AO VOĆE: Podgrejana lubenica nije nešto ali zato udubljena banana... (FOTO/VIDEO)
Uvek se čudno osetim dok ljudi jedu tu istu hranu koju sam ja nekada ka*ao.
- Ne tako davno, kada sam bio tinejdžer, moj zaštitni znaci su bili šeširić, donji deo trenerke i sportska jakna. Takođe sam gledao i mnogo pornića – mislim, stvarno mnogo, čak i za jednog tinejdžera – i došlo je do tačke da sam ga šamarao barem pet puta dnevno, da bih zadovoljio neprestanu potrebu za stimulacijom. Ali u određenom trenutku u životu jednog muškarca, ruka jednostavno prestaje da bude dovoljna, i svi moramo da napravimo izbor - započinje svoju priču ovaj mladić koji je stimulaciju ovde na veći nivo.
Kako navodi ovaj mladić, mnogi od nas pređu na stvarne ljude, stupe u veze, imaju neugodna ili ugodna seksualna iskustva i drka*e prestane da bude nužnost i čemu pribegavamo samo u sušnim vremenima.
- Kao što narkoman želi da mu svaki sledeći fiks bude sve bolji i bolji, jači i jači. Tako sam ja želeo da svaki moj orgazam bude bolji od prethodnog. Ja sam u međuvremenu improvizovao sa fizičkom intimnošću sa neživim objektima. Isprobao sam sve, od dinje podgrejane u mikrotalasnoj rerni, do hirurških rukavica umotanih u peškir. Ganjao sam naredni najbolji orgazam.
Naravno, improvizovani partner za karanje nije ništa novo, ali gotovo da nema nikakvih podataka o tome koliko su seks igračke po principu „uradi sam" popularne. U mom slučaju, predmeti nalik flešlajtu – ili „rukavi", kako ih nazivaju u toj zajednici – su bili sve što je mene zanimalo, što deluje prilično dosadno u svetu seks igračaka.
Neverovatno šta sve možete naći na youtubeu!
- Mnogi od nas, možda razumljivo, imaju rezerve oko toga da uđu u neku radnju i nekom neznancu daju keš za masovno proizvođen mesnati štap koji će da stave na genitalije, i s toga pribegavamo improvizaciji. Na sajtovima kao što su Jutjub i Vimeo nalazi se bezbroj uputstava i recenzija o tome kako sklopiti i koristiti širok spektar pomagala za mastrubiranje, i internet svet kućno izrađenih naprava za zadovoljstvo je veoma velik i živahan. U mom slučaju, kada sam 2010. video reklamu za flešlajt, smesta sam poželeo da svoju masturbaciju uzdignem na viši nivo, uz pomoć plastične vagine koja se masovno proizvodi.
- Ipak, mnogo jeftinije je kupiti pola kile banana. To je bila ekonomski najisplatljivija opcija. Po grubom proračunu, to je 30 dinara za snošku, a moji roditelji nikada neće provaliti zašto je u kući došlo do nestašice banana, ili zašto se moj mladi organizam toliko uželeo kalijuma. Mana ove akcije je nered: izgnječeni ostaci banane i šećerna, brašnjava sluz na mojim nogama, ili na podu. A kada svršiš u koru od banane, osećaj sramote od kojeg ti se zgrči stomak je utrostručen.
- Petljao sam sa desetak različitih improvizovanih naprava za karanje, i neke su bolje od drugih. Na primer, podgrejana lubenica je totalno bez veze. Iako izdubiti rupu u obliku penisa u nekoj velikoj podgrejanoj voćki deluje kao zanimljiva ideja za seksualno iskustvo, usled nedostatka pritiska na tvrdu koru dinje, nastaje veliki, balavi nered. Jednostavno nemaš kontrolu i držanje kao sa bananom. Takođe je i teško držati je kada si slabašni tinejdžer, pa moraš da iskoristiš sto, ili neki drugi komad porodičnog nameštaja, da bi održao stabilnost.
Ipak svemu ovome je jednom morao doći kraj.
- Na kraju, ono što me je najviše smaralo oko svega ovoga – čak i kada sam prestao da pokušavam da karam jastuke, dušeke sa izdubljenim rupama i različite prehrambene proizvode, nakon što sam konačno izgubio nevinost u srednjoj školi – je bio odbrambeni stav i blam mojih ortaka, kada počnemo da pričamo o toj temi. Iako su kasnije svi oni priznali da su u nekom trenutku u životu pokušali da se zadovolje uz pomoć nečega što nije bila njihova sopstvena ruka ili neka druga osoba, jasno se sećam da su mi se sa gađenjem smejali kada sam im za ručkom pričao o mojim dogodovštinama sa karanjem voća. S druge strane, bili su učenici srednje škole, tako da ne znam šta sam drugo očekivao.
- A sada se trudim da zapodenem tu temu kada god mogu, na žurkama, večerama, dok ljudi jedu tu istu hranu koju sam ja nekada karao. Radim to razgovora radi, da bih čuo neke nove ideje (nedavno su mi predložili da pokušam sa vrućim hlebom, što zvuči sjajno, iako još nisam probao) i što je najvažnije, da bih pomogao ljudima da se dovoljno opuste da bi pričali o tome kakve sve uvrnute stvari rade u potaji.
