ИСПОВЕСТ ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ЈЕ*АО ВОЋЕ: Подгрејана лубеница није нешто али зато удубљена банана... (ФОТО/ВИДЕО)
Увек се чудно осетим док људи једу ту исту храну коју сам ја некада ка*ао.
- Не тако давно, када сам био тинејџер, мој заштитни знаци су били шеширић, доњи део тренерке и спортска јакна. Такође сам гледао и много порнића – мислим, стварно много, чак и за једног тинејџера – и дошло је до тачке да сам га шамарао барем пет пута дневно, да бих задовољио непрестану потребу за стимулацијом. Али у одређеном тренутку у животу једног мушкарца, рука једноставно престаје да буде довољна, и сви морамо да направимо избор - започиње своју причу овај младић који је стимулацију овде на већи ниво.
Како наводи овај младић, многи од нас пређу на стварне људе, ступе у везе, имају неугодна или угодна сексуална искуства и дрка*е престане да буде нужност и чему прибегавамо само у сушним временима.
- Као што наркоман жели да му сваки следећи фикс буде све бољи и бољи, јачи и јачи. Тако сам ја желео да сваки мој оргазам буде бољи од претходног. Ја сам у међувремену импровизовао са физичком интимношћу са неживим објектима. Испробао сам све, од диње подгрејане у микроталасној рерни, до хируршких рукавица умотаних у пешкир. Гањао сам наредни најбољи оргазам.
Наравно, импровизовани партнер за карање није ништа ново, али готово да нема никаквих података о томе колико су секс играчке по принципу „уради сам" популарне. У мом случају, предмети налик флешлајту – или „рукави", како их називају у тој заједници – су били све што је мене занимало, што делује прилично досадно у свету секс играчака.
Невероватно шта све можете наћи на youtubeu!
- Многи од нас, можда разумљиво, имају резерве око тога да уђу у неку радњу и неком незнанцу дају кеш за масовно произвођен меснати штап који ће да ставе на гениталије, и с тога прибегавамо импровизацији. На сајтовима као што су Јутјуб и Вимео налази се безброј упутстава и рецензија о томе како склопити и користити широк спектар помагала за маструбирање, и интернет свет кућно израђених направа за задовољство је веома велик и живахан. У мом случају, када сам 2010. видео рекламу за флешлајт, сместа сам пожелео да своју мастурбацију уздигнем на виши ниво, уз помоћ пластичне вагине која се масовно производи.
- Ипак, много јефтиније је купити пола киле банана. То је била економски најисплатљивија опција. По грубом прорачуну, то је 30 динара за сношку, а моји родитељи никада неће провалити зашто је у кући дошло до несташице банана, или зашто се мој млади организам толико ужелео калијума. Мана ове акције је неред: изгњечени остаци банане и шећерна, брашњава слуз на мојим ногама, или на поду. А када свршиш у кору од банане, осећај срамоте од којег ти се згрчи стомак је утростручен.
- Петљао сам са десетак различитих импровизованих направа за карање, и неке су боље од других. На пример, подгрејана лубеница је тотално без везе. Иако издубити рупу у облику пениса у некој великој подгрејаној воћки делује као занимљива идеја за сексуално искуство, услед недостатка притиска на тврду кору диње, настаје велики, балави неред. Једноставно немаш контролу и држање као са бананом. Такође је и тешко држати је када си слабашни тинејџер, па мораш да искористиш сто, или неки други комад породичног намештаја, да би одржао стабилност.
Ипак свему овоме је једном морао доћи крај.
- На крају, оно што ме је највише смарало око свега овога – чак и када сам престао да покушавам да карам јастуке, душеке са издубљеним рупама и различите прехрамбене производе, након што сам коначно изгубио невиност у средњој школи – је био одбрамбени став и блам мојих ортака, када почнемо да причамо о тој теми. Иако су касније сви они признали да су у неком тренутку у животу покушали да се задовоље уз помоћ нечега што није била њихова сопствена рука или нека друга особа, јасно се сећам да су ми се са гађењем смејали када сам им за ручком причао о мојим догодовштинама са карањем воћа. С друге стране, били су ученици средње школе, тако да не знам шта сам друго очекивао.
- А сада се трудим да заподенем ту тему када год могу, на журкама, вечерама, док људи једу ту исту храну коју сам ја некада карао. Радим то разговора ради, да бих чуо неке нове идеје (недавно су ми предложили да покушам са врућим хлебом, што звучи сјајно, иако још нисам пробао) и што је најважније, да бих помогао људима да се довољно опусте да би причали о томе какве све уврнуте ствари раде у потаји.