Kako da sigurna i živa stigneš do Sigurne kuće?

Prema statističkim podacima koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija svaka treća žena u svetu, njih oko 736 miliona, za života doživi fizičko ili seksualno nasilje.

Svaka četvrta žena starosti između 15 i 24 godine već je doživela nasilje od intimnog partnera pre nego što je stigla do srednjih dvadesetih godina.

Nasilje intimnog partnera pokazalo se kao najrasprostranjeniji prijavljeni oblik zlostavljanja širom sveta, sa oko 641 miliona žena koje kažu da su ga doživele.

Ona je žena iz Kragujevca koju svi poznajete: Osmeh su zamenile suze, postala je žrtva, a on i dalje vrebal

Ona je žena iz Kragujevca koju svi poznajete: Osmeh su zamenile suze, postala je žrtva, a on i dalje vreba

NE SUDI JOJ, USUDI SE DA POMOGNEŠ: Žrtva je žena, nasilnik je na slobodi - zašto trpe nasilje i kada ga prijavljuju?

NE SUDI JOJ, USUDI SE DA POMOGNEŠ: Žrtva je žena, nasilnik je na slobodi - zašto trpe nasilje i kada ga prijavljuju?

Nisi vreća za udaranje, ni ptica u kavezu, hrabra si žena, a ne paćenica: Ne budi žrtva, OVO JE NASILJE - PREPOZNAJ GA

Nisi vreća za udaranje, ni ptica u kavezu, hrabra si žena, a ne paćenica: Ne budi žrtva, OVO JE NASILJE - PREPOZNAJ GA

Međutim, koliki bi i kakvi bi rezultati bili ako fizičkom i seksualnom nasilju dodamo i psihičko uznemiravanje žene? Kobni, zar ne? Kobni zato što nisu vidljivi golim okom, nisu bolni i vidljivi drugim osobama oko žene koja je žrtva nasilja, nisu vidljivi i bolni, ne mora da objašnjava, ne mora da ih prekriva, ali bole... I osećaju se, ona ih oseća, u njoj tinja i u njoj se gasi. 

Nasilje ne podrazumeva samo fizičko povređivanje. Iako psihičko nasilje ne ostavlja modrice i ožiljke, ono ostavlja posledice na mentalno zdravlje žene žrtve nasilja. Depresija, anksioznost, misli o samoubistvu ili pokušaj samoubistva su neka od stanja kroz koja prolaze žene koje su iskusile ili trpe emocionalno zlostavljanje. 

Psihološkim nasiljem nasilnici urušavaju nezavisnost i samopouzdanje ženi sa ciljem da održe moć i kontrolu u vezi iz koje se kasnije sve teže izlazi. Fizičko nasilje obično uključuje i različite vidove psihološkog zlostavljanja. U osnovi psihološkog nasilja je verbalno zlostavljanje. Nasilnik konstantno kritikuje ili vrši negativno "etiketiranje" osobe.

Sklonost nasilnika da se pretvara kao da se ništa nije dogodilo ili čak da okrivljava žrtvu je veoma često za emocionalno i psihičko nasilje. Ovo proizvodi osećaj zbunjenosti i dovodi do toga da žena počinje da sumnja u sebe i ono što joj se dešava. Veoma često prođe dosta vremena dok žene ne shvate da je ovakvo ponašanje nasilnika namerno i smišljeno.

Psihičko ili emocionalno nasilje i gubitak samopouzdanja, gubitak volje za borbom da to nije ono što bilo koja žena zaslužuje... Fizičko nasilje, modrice, fleke, ožiljci zbog kojih gubi volju za objašnjavanjem, prikriva se i u tajnosti "rešava svoje probleme"... Ali kako pomoći? Kako izaći iz takvog stanja?

Da li se "požar" zvani nasilje nad ženama gasi u savremenom dobu ili sve više počinje da bukti?

Nakon svih ovih definicija i objašnjenja koja zvuče jako jasno i razumljivo, u kojima se možemo pronaći i reći - da, to se meni dešava, to ja proživljavam, to moja koža oseća... Da, meni treba spas i pomoć... Postavlja se pitanje, kako da pomogneš sebi, svojoj porodici i deci, kako da živa i zdrava izađeš iz nasilnog odnosa i stigneš do Sigurne kuće, bezbedne ruke, podrške i pomoći?

Uvek postoji rizik od napuštanja nasilnika, zato je najteži korak prelomiti i prijaviti nasilje!

I dalje govorimo u tišini, gotovo šapatom o prevenciji jer to je jedino što može da dovede do toga da se u budućnosti zaista smanji broj slučajeva nasilja, a što je najbolnija, a skoro pa smrtonosna tema. Najčešći propust institucija je procena rizika. Postoje rizici koji nam itekako pokazuju da može doći do eskalacije nasilja. To su pre svega prisustvo vatrenog oružja u domaćinstvu, bilo da je ono legalno ili ilegalno, zatim opsesivna ljubomora nasilnika, što znači da uopšte ne mora da dođe do fizičkog nasilja da bi žena bila u riziku da dođe do smrtnog ishoda.

Žena se nalazi u najvećem riziku kada odluči da napusti nasilnika, jer u tom momentu on shvata da gubi kontrolu nad njom. Ponekad vraćanje kontrole podrazumeva da je ubije, često i da ubije samog sebe. Ono što se u ovakvim situacijama savetuje ženama jeste da vode računa o svim ovim rizicima i da se, kada odluče da napuste nasilnika, obrate ženskim organizacijama, institucijama, Sigurnoj kući ili bilo kome, kao bi taj odlazak učinio sigurnim i bezbednim.

Sigurne ženske kuće su prihvatilišta namenjena svim ženama i njihovoj deci koji su ugroženi fizičkim, seksualnim, psihičkim i ekonomskim nasiljem u porodici. Sigurne ženske kuće su vidovi privremenog smeštaja sa ciljem da se ženama i deci pruži zaštita i podrška u izlasku iz nasilja. Sigurne kuće se nalaze na tajnim lokacijama, kako bi se korisnicama osigurala puna bezbednost.

U Srbiji postoje sigurne kuće u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Kragujevcu, Nišu, Jagodini, Pančevu, Leskovcu, Šapcu, Smederevu, Priboju, Vranju i prihvatilište za urgentne slučajeve u Vlasotincu. Ove sigurne kuće namenjene su i ženama koje žive u drugim sredinama. Boravak u sigurnoj kući je besplatan za korisnice, a troškove njihovog boravka snose lokalne opštinske uprave.

Sigurna ženska kuća ima funkciju da zaštiti ženu i obezbedi izmeštanje iz okruženja u kojem je postojalo nasilje. Cilj je da se ženi omogući da se vrati uobičajenom načinu života u zajednici i da joj se pruži mogućnosti da organizuje život bez nasilja. Žena se na taj način ohrabruje da se postepeno ponovo uključuje u zajednicu.

Da, postoje kriterijumi kako da dođeš do mesta u Sigurnoj kući, ali, i pored kriterijuma, kako da živa stigneš do Sigurne kuće?

U slučaju trenutnog nasilja, u sigurnim ženskim kućama žene i deca se urgentno smeštaju. U takvoj situaciji nije neophodno priložiti dokumentaciju koja je obavezna za prijem.

Ukoliko postoji potreba za hitnim prijemom žena i dece u Sigurnu žensku kuću, vrši se urgentni smeštaj, te u takvoj situaciji nije neophodno priložiti dokumentaciju koja je obavezna za prijem.

U slučaju da se ne radi o urgentnom smeštanju žene, u prihvatilište Sigurne ženske kuće potencijalne korisnice dolaze po utvrđenoj proceduri. Ova procedura podrazumeva ostvarivanje kontakata sa ženom van Sigurne kuće, a stručnim tim Centra za socijalni rad na osnovu intervjua sa ženom vrši procenu o najadekvatnijoj vrsti pomoći koju je potrebno obezbediti da bi se pružila podrška za izlazak iz nasilja. U prihvatnoj stanici korisnicama se obezbeđuje kratkotrajni prihvat i zbrinjavanje do utvrđivanja odgovarajućeg oblika zaštite, a najduže do deset dana.

Osnovni kriterijum za prijem žene u Sigurnu kuću je postojanje fizičkog, seksualnog, psihičkog, ekonomskog nasilja. Kriterijumi su takođe određeni situacijom u kojoj se žena nalazi (ugroženost od nasilja i raspoloživi resursi zaštite), kao i njenim psihofizičkim stanjem.

Većina sigurnih kuća u Srbiji ne prihvataju osobe koje boluju od težih psihijatrijskih oboljenja ili imaju predistoriju psihijatrijskih poremećaja, osobe zavisne od alkohola, droga i tableta, umereno i teže mentalno nedovoljno razvijene osobe, kao ni osobe sa poremećajima u ponašanju zbog mogućnosti da bi mogle narušiti funkcionisanje prihvatilišta i prihvatne stanice.