Како да сигурна и жива стигнеш до Сигурне куће?

Према статистичким подацима које је објавила Светска здравствена организација свака трећа жена у свету, њих око 736 милиона, за живота доживи физичко или сексуално насиље.

Свака четврта жена старости између 15 и 24 године већ је доживела насиље од интимног партнера пре него што је стигла до средњих двадесетих година.

Насиље интимног партнера показало се као најраспрострањенији пријављени облик злостављања широм света, са око 641 милиона жена које кажу да су га доживеле.

Она је жена из Крагујевца коју сви познајете: Осмех су замениле сузе, постала је жртва, а он и даље вребал

Она је жена из Крагујевца коју сви познајете: Осмех су замениле сузе, постала је жртва, а он и даље вреба

НЕ СУДИ ЈОЈ, УСУДИ СЕ ДА ПОМОГНЕШ: Жртва је жена, насилник је на слободи - зашто трпе насиље и када га пријављују?

НЕ СУДИ ЈОЈ, УСУДИ СЕ ДА ПОМОГНЕШ: Жртва је жена, насилник је на слободи - зашто трпе насиље и када га пријављују?

Ниси врећа за ударање, ни птица у кавезу, храбра си жена, а не паћеница: Не буди жртва, ОВО ЈЕ НАСИЉЕ - ПРЕПОЗНАЈ ГА

Ниси врећа за ударање, ни птица у кавезу, храбра си жена, а не паћеница: Не буди жртва, ОВО ЈЕ НАСИЉЕ - ПРЕПОЗНАЈ ГА

Међутим, колики би и какви би резултати били ако физичком и сексуалном насиљу додамо и психичко узнемиравање жене? Кобни, зар не? Кобни зато што нису видљиви голим оком, нису болни и видљиви другим особама око жене која је жртва насиља, нису видљиви и болни, не мора да објашњава, не мора да их прекрива, али боле... И осећају се, она их осећа, у њој тиња и у њој се гаси. 

Насиље не подразумева само физичко повређивање. Иако психичко насиље не оставља модрице и ожиљке, оно оставља последице на ментално здравље жене жртве насиља. Депресија, анксиозност, мисли о самоубиству или покушај самоубиства су нека од стања кроз која пролазе жене које су искусиле или трпе емоционално злостављање. 

Психолошким насиљем насилници урушавају независност и самопоуздање жени са циљем да одрже моћ и контролу у вези из које се касније све теже излази. Физичко насиље обично укључује и различите видове психолошког злостављања. У основи психолошког насиља је вербално злостављање. Насилник константно критикује или врши негативно "етикетирање" особе.

Склоност насилника да се претвара као да се ништа није догодило или чак да окривљава жртву је веома често за емоционално и психичко насиље. Ово производи осећај збуњености и доводи до тога да жена почиње да сумња у себе и оно што јој се дешава. Веома често прође доста времена док жене не схвате да је овакво понашање насилника намерно и смишљено.

Психичко или емоционално насиље и губитак самопоуздања, губитак воље за борбом да то није оно што било која жена заслужује... Физичко насиље, модрице, флеке, ожиљци због којих губи вољу за објашњавањем, прикрива се и у тајности "решава своје проблеме"... Али како помоћи? Како изаћи из таквог стања?

Да ли се "пожар" звани насиље над женама гаси у савременом добу или све више почиње да букти?

Након свих ових дефиниција и објашњења која звуче јако јасно и разумљиво, у којима се можемо пронаћи и рећи - да, то се мени дешава, то ја проживљавам, то моја кожа осећа... Да, мени треба спас и помоћ... Поставља се питање, како да помогнеш себи, својој породици и деци, како да жива и здрава изађеш из насилног односа и стигнеш до Сигурне куће, безбедне руке, подршке и помоћи?

Увек постоји ризик од напуштања насилника, зато је најтежи корак преломити и пријавити насиље!

И даље говоримо у тишини, готово шапатом о превенцији јер то је једино што може да доведе до тога да се у будућности заиста смањи број случајева насиља, а што је најболнија, а скоро па смртоносна тема. Најчешћи пропуст институција је процена ризика. Постоје ризици који нам итекако показују да може доћи до ескалације насиља. То су пре свега присуство ватреног оружја у домаћинству, било да је оно легално или илегално, затим опсесивна љубомора насилника, што значи да уопште не мора да дође до физичког насиља да би жена била у ризику да дође до смртног исхода.

Жена се налази у највећем ризику када одлучи да напусти насилника, јер у том моменту он схвата да губи контролу над њом. Понекад враћање контроле подразумева да је убије, често и да убије самог себе. Оно што се у оваквим ситуацијама саветује женама јесте да воде рачуна о свим овим ризицима и да се, када одлуче да напусте насилника, обрате женским организацијама, институцијама, Сигурној кући или било коме, као би тај одлазак учинио сигурним и безбедним.

Сигурне женске куће су прихватилишта намењена свим женама и њиховој деци који су угрожени физичким, сексуалним, психичким и економским насиљем у породици. Сигурне женске куће су видови привременог смештаја са циљем да се женама и деци пружи заштита и подршка у изласку из насиља. Сигурне куће се налазе на тајним локацијама, како би се корисницама осигурала пуна безбедност.

У Србији постоје сигурне куће у Београду, Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Зрењанину, Крагујевцу, Нишу, Јагодини, Панчеву, Лесковцу, Шапцу, Смедереву, Прибоју, Врању и прихватилиште за ургентне случајеве у Власотинцу. Ове сигурне куће намењене су и женама које живе у другим срединама. Боравак у сигурној кући је бесплатан за кориснице, а трошкове њиховог боравка сносе локалне општинске управе.

Сигурна женска кућа има функцију да заштити жену и обезбеди измештање из окружења у којем је постојало насиље. Циљ је да се жени омогући да се врати уобичајеном начину живота у заједници и да јој се пружи могућности да организује живот без насиља. Жена се на тај начин охрабрује да се постепено поново укључује у заједницу.

Да, постоје критеријуми како да дођеш до места у Сигурној кући, али, и поред критеријума, како да жива стигнеш до Сигурне куће?

У случају тренутног насиља, у сигурним женским кућама жене и деца се ургентно смештају. У таквој ситуацији није неопходно приложити документацију која је обавезна за пријем.

Уколико постоји потреба за хитним пријемом жена и деце у Сигурну женску кућу, врши се ургентни смештај, те у таквој ситуацији није неопходно приложити документацију која је обавезна за пријем.

У случају да се не ради о ургентном смештању жене, у прихватилиште Сигурне женске куће потенцијалне кориснице долазе по утврђеној процедури. Ова процедура подразумева остваривање контаката са женом ван Сигурне куће, а стручним тим Центра за социјални рад на основу интервјуа са женом врши процену о најадекватнијој врсти помоћи коју је потребно обезбедити да би се пружила подршка за излазак из насиља. У прихватној станици корисницама се обезбеђује краткотрајни прихват и збрињавање до утврђивања одговарајућег облика заштите, а најдуже до десет дана.

Основни критеријум за пријем жене у Сигурну кућу је постојање физичког, сексуалног, психичког, економског насиља. Критеријуми су такође одређени ситуацијом у којој се жена налази (угроженост од насиља и расположиви ресурси заштите), као и њеним психофизичким стањем.

Већина сигурних кућа у Србији не прихватају особе које болују од тежих психијатријских обољења или имају предисторију психијатријских поремећаја, особе зависне од алкохола, дрога и таблета, умерено и теже ментално недовољно развијене особе, као ни особе са поремећајима у понашању због могућности да би могле нарушити функционисање прихватилишта и прихватне станице.