OVAJ SRBIN JE PREŽIVEO MASAKR USTAŠA: Mrtve porodice vezivane su žicom, na telima bila je ispisana PORUKA!

Surovost bez premca, a milost je strana reč...  Ubijanje, klanje i mučenje je jedini jezik koji se u Donjoj Gradini govorio za vreme Drugog svetskog rata. Taj nemilosrdni jezik razumeli su Srbi, Jevreji i Romi, a da ga razumeju naučili su ih Hrvati.

JASENOVAC JE GENOCID: Ako se slažete, evo kako da doprinesete donošenju ove deklaracije u UN!

Nenad Vukić (76) Iz Donje Gradine, iako je u to vreme bio tek petogodišnji dečak, seća se svih užasa koji su se dešavali na ovom području.

- Mi, moja porodica, smo pobegli u Kozaru, tamo su nas povatali i oterali nas u Slavoniju. Nas petoro dece i mamu su uhvatili. Iz Kozare smo otišli u Jasenovac, iz Jasenovca u Željeznicu, a odatle u Slavoniju, to je bilo 1942. godine. Ubacili su nas u vagone za stoku i oterali sve stanovnike podkozarja.

Započinje svedočenje Vukić, a sećajući se strave i priča koje su mu govorili i kojih se sam seća, priznaje da mu se i dan danas digne kosa na glavi.

Oca su mu oteli kao borca, zarobili su ga i oterali u Nemačku gde je bio u ropstu. Na sreću, preživeo je, došao je 1945. godine. Čitava porodica je bila raseljena, ali je ostala živa i zdrava.

- Ovde je bila naša stara kuća - nastavlja naš sagovornik pokazujući na ravnicu pored puta - i svi koji su prelazili iz logora Jasenovac tu, pored, su dolazili, skidali su ih, uzimali im dragocenosti i ovde, poniže kuće, tu su bile livade, stratište gde su ih klali, ubijali i masakrirali. Nisu štedeli ženu i decu. To je bilo, znate kako? Kao nekadašnji redovi za trgovinu, tako su ljudi čekali na red kada će doći onaj nad rakom da ga zakolje i da ga baci unutra. Čekali su red za smrt. Niko nije nikuda bežao, niti pokušao da se spase - objašnjava meštanin Donje Gradine.

SA SEDAM GODINA ODVELI SU JE U JASENOVAČKI LOGOR: Još vidim oca kako odlazi i baku kako glođe kosti

Niko nije pokušavao da se spase... Svi su mirno, kao jedan stajali i čekali svoj red za odstrel. Ukoliko bi neko, pak, i pokušao nije imao gde pobeći, odmah bi ga ustaše uhvatile, mučile i ubile na mestu!

- Ja sam imao 5 godina kada smo došli ovde. Ova Topola užasa bila je tu, a oko nje su bili mrtvi ljudi... Svi su bili zaklani ispod topole. Dole, pored Dunava, tu su bili piloti, i, kako je učvršćavana obala da se ne ruši, tu su bile povezane žicom porodice i, sećam se dobro, preko  njih je bila daska na kojoj je pisalo „Ode mati decu školovati“, tako su ih za Beograd puštali. Tu je bio čovek  do čoveka, ubijeni u vodi, gurnuti da idu niz reku - stravičnu ispovest Nenad Vukić iznosi za Srbijudanas.com.

KRVAVA OPOMENA SVIM SRBIMA: Priča o hrvatskom "BRATU" koji nam je POKLAO 74.000 DECE! (VIDEO)

Područje Donje Gradine, prema rečima našeg sagovornika, je tek 50-ih godina dobilo prve vojnike koji su stasali, jer sve je bilo pobijeno. Dubica je opština koja je za vreme Drugog svetskog rata najviše stradala. Čak 18 odsto ukupnog njenog stanovništa je ubijeno i nestalo, 17 ili 18 ognjišta u selu je ugašeno, da niko od dalje i bliže rodbine nije ostao.

- Posle rata ljudi su kuće ovde pravili kakve bilo, kao zemunice, barake, da bi mogli preživeti. Tri kuće su ukupno ostale u čitavom selu, sve ostalo je spaljeno, srušeno. Naša kuća je tri puta rušena i uništavana i evo sada četvrti put je napravljena posle rata i tako stoji, nismo je još ni završili - završava Vukić (76) za  naš sajt.

NAJTUŽNIJA SRPSKA HIMNA: Znate li kako je nastala pesma "ĐURĐEVDAN"?

Strah i jeza i dalje se ovim područjem širi, kako kakva utvara koja ne da mira nikom. A kako bi i dala kada i dalje tuda luta 700.000 srpskih, 23.000  jevrejskih i 80.000 romskiih duša koje su nevine stradale pod ustaškom vlašću, a pod komandom Ante Pavelića.