PRELEŽANA BOLEST NIJE I GARANTOVANA ZAŠTITA OD KORONE! Kada je najbolje primiti prvu dozu nakon infekcije?
Zato je i preporučeno da se osobe koje su preležale kovid 19 vakcinišu najmanje mesec dana po oporavku
Iako su se mnogi ovog leta obradovali što je zarad putovanja u inostranstvo ili ulaska na festivale dovoljno da pokažu papir da su u prethodnih šest meseci imali kovid 19, ipak valja znati da preležana bolest nije i garantovana zaštita od korone.
NE MOŽEMO SPREČITI ČETVRTI TALAS, ALI MOŽEMO GA USPORITI! Verica Jovanović poslala apel svim građanima
KORONA SE RASPLAMSAVA, ODMOR VEĆ BUKIRAN - IMA LI MESTA ZA BRIGU? Da li ćemo u septembru moći na more?
PREŠLI SMO CRVENU LINIJU, A KRIZNOG ŠTABA NEMA NI NA VIDIKU: Četiri goruće teme nas pritežu, vreme je za mere!
Zato je i preporučeno da se osobe koje su preležale kovid 19 vakcinišu najmanje mesec dana po oporavku. Primena vakcine u visokom procentu smanjuje rizik od teške forme bolesti, hospitalizacije i smrtnog ishoda. U slučaju da se vakcinisana osoba zarazi, važno je znati da je količina virusa koju izlučuje manja, a vreme izlučivanja kraće u odnosu na nevakcinisane obolele.
Doc. dr Jelena Đekić Malbaša, epidemiološkinja Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, ističe da se - bez obzira na to da li se infekcija kovid 19 registrovala kod prethodno nevakcinisane osobe ili kod osobe koja je primila samo jednu dozu vakcine - savetuje vakcinacija. Razlozi za vakcinaciju su što rizik od reinfekcije, posebno novim varijantama virusa, mada nizak, ipak postoji. Takođe, ne može se tačno proceniti da li će i koliko dugo osoba koja je preležala kovid 19 biti zaštićena od infekcije jer je imunološki odgovor individualan.
- Rezultati istraživanja ukazuju da nakon preležane bolesti postoji relativno mala verovatnoća da u prvih tri do šest meseci dođe do reinfekcije. Međutim, broj stvorenih antitela nakon infekcije varira u zavisnosti od težine kliničke slike, uzrasta obolele osobe, kao i stanja imunog sistema pojedinca. Najčešće je teža klinička slika praćena višim titrom antitela, dok su kod imunokompromitovanih moguće niže vrednosti titra nakon infekcije. Neke osobe s veoma blagom kliničkom slikom, koja se ogledala u gubitku čula ukusa i mirisa, nisu ni razvile antitela - navodi dr Đekić Malbaša i dodaje da i dalje ne znamo precizno koja je to granična vrednost titra antitela koja štiti od infekcije.
Primenom vakcine, ističe doktorka, znatno se podiže zaštitni titar antitela, čak i nakon samo jedne doze vakcine. A te vrednosti su daleko više kod obolelih pa vakcinisanih jer vakcinacijom sprovodimo dodatnu "busterizaciju" i pojačavamo imunološki odgovor.
- Preporuka za vakcinaciju nakon kovida 19 posebno je važna za osobe koje imaju česte i ponavljane kontakte s bolesnima, kao što su zdravstveni radnici, negovateljice u staračkim domovima, kao i za lica u visokom riziku od razvoja komplikacija, kao što su stariji, imunokompromitovani, sa hroničnim bolestima - kaže dr Đekić Malbaša.
Preporuka kada neimunizovana osoba ili ona koja je primila prvu dozu vakcine, pa obolela od kovida 19 treba da se vakciniše je individualna i zavisi od težine kliničke slike.
- Asimptomatski slučajevi ili oni s blagom formom bolesti mogu da prime vakcinu najmanje mesec dana po oporavku od kovida 19. Osobama koje su zbog upale pluća i drugih komplikacija bolesti bile hospitalizovane savetuje se vakcinacija tri meseca nakon oporavka. A najmanje tri meseca od oporavka do vakcinacije treba da prođe i kod onih koji su u terapiji kovid 19 primali monoklonska antitela ili rekonvalescentnu plazmu - ističe dr Đekić Malbaša.
Podseća i da nijedna vakcina ne štiti 100 odsto, ali da je rizik od komplikacija izazvanih kovidom 19 neuporedivo viši od relativno blagih neželjenih reakcija nakon vakcinacije. Vakcinacijom, ističe dr Đekić Malbaša, znatno smanjujemo rizik od teške kliničke slike, od hospitalizacije i smrtnog ishoda.
- Istraživanja pokazuju da je rizik za prenošenje infekcije kod potpuno vakcinisane osobe, koja je primila dve doze, znatno niži. Kod vakcinisanih obolelih beleži se oko 40 odsto manja koncentracija virusa u sluznici nosa i kraći period detektabilnosti virusa (za oko šest dana), u poređenju s nevakcinisanim obolelim. Dakle, vakcinacijom štitimo osobe u našoj okolini koje zbog uzrasta i drugih zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu, a podizanjem nivoa kolektivnog imuniteta ograničavamo cirkulaciju virusa u populaciji i smanjujemo mogućnost pojave njegovih novih varijanti - naglašava dr Đekić Malbaša i dodaje da je s vakcinom rizik da budemo inficirani znatno manji nego ako samo primenjujemo dobro poznate mere zaštite - nosimo maske, održavamo distancu, peremo ruke.
