ПРЕЛЕЖАНА БОЛЕСТ НИЈЕ И ГАРАНТОВАНА ЗАШТИТА ОД КОРОНЕ! Када је најбоље примити прву дозу након инфекције?
Зато је и препоручено да се особе које су прележале ковид 19 вакцинишу најмање месец дана по опоравку
Иако су се многи овог лета обрадовали што је зарад путовања у иностранство или уласка на фестивале довољно да покажу папир да су у претходних шест месеци имали ковид 19, ипак ваља знати да прележана болест није и гарантована заштита од короне.
НЕ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ ЧЕТВРТИ ТАЛАС, АЛИ МОЖЕМО ГА УСПОРИТИ! Верица Јовановић послала апел свим грађанима
КОРОНА СЕ РАСПЛАМСАВА, ОДМОР ВЕЋ БУКИРАН - ИМА ЛИ МЕСТА ЗА БРИГУ? Да ли ћемо у септембру моћи на море?
ПРЕШЛИ СМО ЦРВЕНУ ЛИНИЈУ, А КРИЗНОГ ШТАБА НЕМА НИ НА ВИДИКУ: Четири горуће теме нас притежу, време је за мере!
Зато је и препоручено да се особе које су прележале ковид 19 вакцинишу најмање месец дана по опоравку. Примена вакцине у високом проценту смањује ризик од тешке форме болести, хоспитализације и смртног исхода. У случају да се вакцинисана особа зарази, важно је знати да је количина вируса коју излучује мања, а време излучивања краће у односу на невакцинисане оболеле.
Доц. др Јелена Ђекић Малбаша, епидемиолошкиња Института за плућне болести Војводине у Сремској Каменици, истиче да се - без обзира на то да ли се инфекција ковид 19 регистровала код претходно невакцинисане особе или код особе која је примила само једну дозу вакцине - саветује вакцинација. Разлози за вакцинацију су што ризик од реинфекције, посебно новим варијантама вируса, мада низак, ипак постоји. Такође, не може се тачно проценити да ли ће и колико дуго особа која је прележала ковид 19 бити заштићена од инфекције јер је имунолошки одговор индивидуалан.
- Резултати истраживања указују да након прележане болести постоји релативно мала вероватноћа да у првих три до шест месеци дође до реинфекције. Међутим, број створених антитела након инфекције варира у зависности од тежине клиничке слике, узраста оболеле особе, као и стања имуног система појединца. Најчешће је тежа клиничка слика праћена вишим титром антитела, док су код имунокомпромитованих могуће ниже вредности титра након инфекције. Неке особе с веома благом клиничком сликом, која се огледала у губитку чула укуса и мириса, нису ни развиле антитела - наводи др Ђекић Малбаша и додаје да и даље не знамо прецизно која је то гранична вредност титра антитела која штити од инфекције.
Применом вакцине, истиче докторка, знатно се подиже заштитни титар антитела, чак и након само једне дозе вакцине. А те вредности су далеко више код оболелих па вакцинисаних јер вакцинацијом спроводимо додатну "бустеризацију" и појачавамо имунолошки одговор.
- Препорука за вакцинацију након ковида 19 посебно је важна за особе које имају честе и понављане контакте с болеснима, као што су здравствени радници, неговатељице у старачким домовима, као и за лица у високом ризику од развоја компликација, као што су старији, имунокомпромитовани, са хроничним болестима - каже др Ђекић Малбаша.
Препорука када неимунизована особа или она која је примила прву дозу вакцине, па оболела од ковида 19 треба да се вакцинише је индивидуална и зависи од тежине клиничке слике.
- Асимптоматски случајеви или они с благом формом болести могу да приме вакцину најмање месец дана по опоравку од ковида 19. Особама које су због упале плућа и других компликација болести биле хоспитализоване саветује се вакцинација три месеца након опоравка. А најмање три месеца од опоравка до вакцинације треба да прође и код оних који су у терапији ковид 19 примали моноклонска антитела или реконвалесцентну плазму - истиче др Ђекић Малбаша.
Подсећа и да ниједна вакцина не штити 100 одсто, али да је ризик од компликација изазваних ковидом 19 неупоредиво виши од релативно благих нежељених реакција након вакцинације. Вакцинацијом, истиче др Ђекић Малбаша, знатно смањујемо ризик од тешке клиничке слике, од хоспитализације и смртног исхода.
- Истраживања показују да је ризик за преношење инфекције код потпуно вакцинисане особе, која је примила две дозе, знатно нижи. Код вакцинисаних оболелих бележи се око 40 одсто мања концентрација вируса у слузници носа и краћи период детектабилности вируса (за око шест дана), у поређењу с невакцинисаним оболелим. Дакле, вакцинацијом штитимо особе у нашој околини које због узраста и других здравствених разлога не могу да приме вакцину, а подизањем нивоа колективног имунитета ограничавамо циркулацију вируса у популацији и смањујемо могућност појаве његових нових варијанти - наглашава др Ђекић Малбаша и додаје да је с вакцином ризик да будемо инфицирани знатно мањи него ако само примењујемо добро познате мере заштите - носимо маске, одржавамо дистанцу, перемо руке.
