TEROR MEDVEDA NA GOLIJI: Razvalio tor u domaćinstvu i zaklao najveću ovcu u stadu, od nje ostalo samo glava i koža (FOTO)
U Zavodu za zaštitu prirode Srbije ističu da na teritoriji planine Golije trenutno ima oko 15 jedinki medveda
Ni punih mesec dana nije prošlo od poslednjeg napada na planini Goliji, a medved se ponovo vratio. Ovaj put razvalio je tor porodice Gizdavić, prvo usmrtio a potom i pojeo ovcu iz stada.
NAJNOVIJI KORONA PRESEK! Brojke u porastu, preminulo 46 osoba: Spremna je nova mera protiv korone!
NOVE LOKACIJE ZA VAKCINACIJU BEOGRAĐANA: U narednih nekoliko dana biće objavljeno gde će sve biti otvoreni
SVE O "KOVID PROPUSNICAMA" NA MEDICINSKOM FAKULTETU Ristić: Studenti dolaze u kontakt sa obolelima
- Na toru je bila otkovana jedna daska i vrata odškrinuta, a zatim smo ugledali nogu od ovce. Tek tad sam ih prebrojao i shvatio da mi nedostaje jedna i to ona najveća koja je bila u stadu. Medved ju je izvukao iz tora, vukao nekih stotinak metara do vode i tu pojeo. Ostale su samo glava i koža od nje. Dobro se ugostio - rekao je Milan Gizdavić.
Ovo nije prvi put da medvedi prave velike probleme u selu Devići, do sada su zakalali oko deset grla i napali nekoliko meštana. Stanovnici podno Golije strahuju za životinje, ali i za sopstevni život. Svaka šetnja za njih predstavlja opasnost jer ove krupne životinje sada prilaze skroz blizu kućama.
- Naše domaćinstvo i tor potpuno su osvetljeni, sa pet sijalica. To medveda nije sprečilo da priđe i napravi štetu. Oduvek je divljači bilo u naši krajevima, ali nikad nije prilazila ovako blizu. Potpuno smo nezaštićeni kad je taj problem u pitanju i ne znamo šta da radimo - rekao je Milan.
U Zavodu za zaštitu prirode Srbije ističu da na teritoriji planine Golije trenutno ima oko 15 jedinki medveda. Konkretno rešenje za ove meštane ne postoji, već kako kažu nadležni iz Zavoda za zaštitu prirode, treba da se naviknu na život u skladu sa prirodom i sa medevdima. Da prave buku dok idu jer životinja prva primeti čoveka, i ako ga oseti neće mu izaći na put. Ipak, stanovnici smatraju da bi formiranje hranilišta duboko u šumi možda rešilo problem, jer po hranu tada mečke ne bi dolazile ispred njihovih vrata.
