KONFERENCIJA KRIZNOG ŠTABA: Ne treba uzimati brze testove - bris mora da uzme stručno lice (VIDEO)
Konferencija je počela u 15 časova
Dosadašnje restriktivne mere, koje su prvobitno važile do 15. decembra, ističu danas, a članovi kriznog štaba su na današnjoj sednici razmatrali epidemiološka sitaucija, da li su dosadašsnje mere dale rezultate, kao i eventualno uvođenje novih ili ublažavanje postojećih mera.
ORL specijalista otkriva: Ako dugo NOSITE MASKU, ovo morate da znate!
DR TIODOROVIĆ POSLE SEDNICE KRIZNOG ŠTABA: Sve se menja u skladu sa trenutnom slikom! Uskoro odluka o POPUŠTANJU MERA
BAT kreće u prvu fazu kliničkog ispitivanja vakcine protiv virusa Covid-19
Prema najavama medija, Krizni štab bi mogao da donese odluku o ublažavanju određenih mera, pre svega, onih koje se odnose na produženje radnog vremena tržnih centara, frizerskih i kozmetičkih salona radnim danima i za vikend.
Krizni štab zasedao je danas, sednica je bila zakazana za 8 sati ujutru, a kako se moglo čuti u javnosti, raspravljalo se o liberalizaciji postojećih mera.
Kada je to u pitanju, medicinski i ekonomski deo Kriznog štaba nalaze se na različitim polovima.
- Sednice nisu nimalo prijatne. Neko čuva privedu, neko zdravstvo. Medicnski aspekt je sasvim drugačiji od političkog i ja ne vidim da je uopšte moguće drugačije - rekao je dr Predrag Kon juče komentarišući današnje zasedanje štaba.
Kako je navela premijerka Ana Brnabić sa donošenjem mera za praznike sačekaće se kako građani ne bi mogli da nalaze "rezervne načine" da mere eskiviraju.
Govoreći o korona novogodišnjim žurkama koje se uveliko planiraju epidemiolog Predrag Kon rekao je da postoji samo jedno rešenje za to.
Kako je istakao, ono što tome može stati na put, jeste "policijski čas koji je teško prihvatljiv".
Prema najnovijim podacima u poslednja 24 sata u Srbiji je na korona virus testirano 16.740 osoba, njih 4.910 je pozitivno, dok je nažalost 51 osoba preminula.
Na respiratorima u bolnicama širom Srbije nalazi se 349 pacijenta.
Pitanja novinara
- Vezano za današnju sednicu mi smo jutros analizirali trenutnu situaciju, vikend pred nama biti isti kao i prethodni. Sve mere su i dalje na snazi - rekao je Gojković.
- Posetioci ustanova kulture su se retko razboljevali. Problem su zaposleni u kulturnim ustanovama. Jer je nemoguće da scenski umetnici nose maske tokom prestave i slično. Postoje određeni protokoli kojih se pridržavaju kako ne bi doslo do inficiranja - rekao je Gojković.
Kako je on rekao, sve sto je urađeno u kulturi upravo je urađeno da bi se umetnici zaštitili.
- Agencija za lekove i medicinska sredstva dala je dozvolu za promet antigenskim testova, ali to nisu testovi za samotestiranje. Molim građane koji su ih nabavili da ne uzimaju sami bris. Prilikom nestručnog rukovanja može se dobiti pogrešan nalaz ili da se povredite. I način odlaganja testa je problematičan, jer je to infektivni otpad - rekao je.
- Ja imam jednu dobru vest za sve građane Srbije. Juče je ALIMS dala dozvolu za uvoz Fajzerove vakcine, Sledeće nedelje očekujemo da prvi kontigent stigne u Srbiju gde ce biti podvrgnut dodatnom ispitivanju u našoj nacionalnoj laboratoriji. Nakon toga ćemo svim građanima Srbije koji su zainteresovani moći da ponudimo vakcinu - kaže on.
Govoreći o gužvama na graničnim prelazima, Gojković kaže da je procedura za ulazak jasna i da deo tih građana nisu samo oni koji ulaze u Srbiju kao u konačno odredište, već je mnogo njih u tranzitu.
- Vodimo računa o tome i ne vidim trenutno razloga za brigu - kaže Gojković.
Kada je reč o čekanjima pred kovid ambulantama, sekretar za zdravstvo kaže da je to primetno u više ustanova i da se na sve načine pokušava da se obezbedi dovoljno šatora, grejalica, montažnih objekata i slično, a kako bi ljudi koji čekaju, mogli da čekaju što humanije i bez problema.
- Međutim, morate se složiti da već 10 meseci Krizni štab govori upravo o tome da je najvažnija prevencija, izbegavanje kontakata i želja svih nas da je zaraženih što manje. Na tome insistiramo od početka - kaže Gojković.
Gojković je podsetio da prve doze Fajzerove vakcine stižu u Srbiju u ponedeljak ili utorak i da će u prvoj tranši stići nešto manje od 5.000 doza i da će ih primiti korisnici staračkih domova. U isto vreme radi se analiza Sputnika V.
Do o kraja godine trebalo da stigne još 10.000 Fajzerovih vakcina, a u prvom kvartalu sledeće godine dobijamo još 350.000 cepiva.
- Ukupno u ovom trenutku imamo ugovor sa Fajzerom za 1,8 miiona vakcina. Srbija je jedna od pet država u svetu koja je prva potpisala ugovor sa Fajzerom i sve što dobijamo, posledica je toga što smo imali dobar osećaj da će Fajzer biti prvi koji će vakcinu pustiti na tržište. Vidite i sami da je ogromna potražnja za vakcinama u celom svetu i mislim da ćemo uspeti da građanima pustimo vakcinu koja je proverena i bezbedna - kaže Gojković.
- Fajzerova vakcina je dobila dozvolu za uvoz, ona je u skladu sa pravilima i normativima u Srbiji - rekao je Gojković.
- Srbija je jedna od 5. država u svetu koja je potpisala ugovor sa Fajzerom. To je upravo glavni faktor zašto dobijamo veliki broj vakcina ovako rano. Vidite i sami da postoji ogromna jagma za vakcinama u celom svetu, i da se velike zemlje otimaju za lekove. Sećate se kako je to bilo sa respiratorima. Mislim da ćemo u ovom trenutku uspeti našim građanima da pružimo vakcinu koja je bezbedna i efikasna, i da ćemo je dobiti vrlo brzo - dodao je.
On je potom istakao da će biti veliki test za naš zdravstveni sistem sama vakcinacije velikog broja ljudi, zbog toga što se transportuje na temperaturi od -70 do -80 stepeni, i da se mora dati u veoma kratkom roku nakon vađenja iz frižidera.
Sednici prisustvuju dr Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo i Dr Snežana Jovanović, direktor Službe za mikrobiologiju KCS
Dr Snežana Jovanović je govorila o povećanju cena PCR testiranja, i istakla je da je Srbija uvela brze antigenske testove, što je samo po sebi skuplje.
- Što se tiče cene testiranja, to je predložila radna grupa, što je prihvatio Krizni štab. Ta cena od 6.000 dinara, ili 9.000 dinara ne obuhvata punu cenu PCR testa, koji je mnogo skuplji. Dakle, čak ni cena od 9.000 dinara ne može da nadomesti sve što se zaista troši prilikom PCR testa - rekla je ona.
Ona je istakla da u strukturu cene svakog testiranja ulazi i cena kompletnog potrošnog materijala, rad dr medicine, laboratorijskog tehničara i molekularnog biologa.
- Ono što je vidljivo da PCR test u privatnim laboratorijama košta više. Jednostavno, cena od 6.000 dinara nije omogućila da nastavimo da radimo testove - dodala je dr Jovanović.
