Ispunila mi se želja koju sam čekao dve i po godine: Vladan iz Lazarevca transplatacijom srca je dobio DRUGI ŽIVOT
Sreća je bila neizmerna
- Te srede, 14. novembra, ostvarila mi se jedina želja koju sam imao u poslednje dve i po godine. Dobio sam novo srce.
Ovako priča Vladan Vragolić (28) iz Lazarevca koji je nedavno zahvaljujući donoru dobio šansu za novi život.
Pročitajte i:
Do pre skoro tri godine ovaj mladić živeo je sasvim normalno, te ni sve češći umor i gubitak daha nije shvatao ozbiljno.
- Čak istovremeno hodanje i pričanje telefonom predstavljalo mi je veliki problem. Jedva sam dolazio do daha. No, ipak, mislio sam da je posredi samo upala pluća - priča Vragolić.
Iako nije sumnjao na neko ozbiljnije oboljenje, njegovo stanje se pogoršavalo. Javio se suv kašalj jer su mu se pluća sve više punila vodom zbog nemogućnosti srca da tu istu vodu ispumpava. Vladan odlazi u Dom zdravlja u Loznici, odakle ga hitno šalju za Klinički centar Srbije u Beogradu.
- Na Kliniku za kardiohirurgiju KCS dolazim sa miokarditisom, odnosno upalom srčanog mišića. Već tada sam znao da je transplantacija krajnje rešenje. Morao sam da čekam - iskren je ovaj mladić.
A nakon dijagnoze slede dve i po godine borbe - kontrole na dva-tri meseca, ugradnja pejsmejkera pre godinu dana, kateterizacije u lokalnoj anesteziji. No, Vladan nije klonuo.
- Nisam hteo da odustanem, da se predam bolesti... Znate, ja sam neko ko je sa stopostotno aktivnog načina života spao na to da mu srce radi sa samo 15 odsto kapaciteta - priseća se Vragolić.
A onda je jednog ponedeljka sreća odlučila da obraduje Vladana. Još tada je načuo da se pojavilo potencijalno srce.
- Svakom pacijentu se dok čeka transplantaciju ugrađuju srčane pumpe koje mu omogućavaju narednih pet godina života do transplantacije. Ta operacija mi je bila zakazana za sredu, a u utorak doktori su mi saopštili da me novo srce čeka - priča ozareni Vragolić.
Sada, nakon uspešnog zahvata, ovaj mladić kaže da nije siguran kako je tada reagovao. Bio je, kaže, zabrinut, ali i naravno jako srećan. Ipak, prava emocija pojavila se nakon buđenja iz anestezije.
- Kada sam se probudio nakon zahvata, bio sam najsrećniji na planeti. Inicijalnog buđenja i prvih nekoliko sati se ne sećam, ali nakon toga... Neki nestvaran osećaj. Tu si, dobio si srce... Još ne znaš da li možeš da ustaneš, da se pomeriš... Ne dišeš svojim plućima, priključen si na aparate za disanje. Ali svestan si da si dobio ono što si želeo. Da budem iskren, to je bila moja jedina želja u poslednje dve godine - kaže ovaj mladi heroj.
