Od Srbije do Japana: Evo kakve se školske uniforme nose u svetu, a sve imaju za cilj samo JEDNO

Počela je školska godina, a u neke škole je unela i novine o kojima se dugo govorilo. U pitanju su đačke uniforme.

U Osnovnoj školi "Sveti Sava" u Vrčinu, učenici samo jednog odeljena su u klupe seli u "novom odelu".

Šarčević: Najmanje dve godine da sve škole imaju uniforme

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević ocenio je da je uvođenje đačkih uniformi "uvođenje reda u školama".

Finalizovanje ove ideje, odnosno povratak uniformi u osnovne i srednje škole trebalo bi da se dogodi za dve godine, ali one neće biti iste za svu decu.

Ipak, čitava situacjia podelila je javnost u Srbiji. Dok jedni govore da su preskupe i da ne treba uniformisati decu, drugi, pak, smatraju da je ovo pravo rešenje kako bi se smanjile socijalne razlike među njima.

Stariji građani naše zemlje sećaju se tzv. kecelja, koje baš i nisu bile omiljene. Za razliku od njih, uniforme koje je, za sada, samo dobilo odeljenje u Vrčinu, izgledaju neuporedivo modernije: devojčice imaju suknjice, dok dečaci pantalonice, a oboje imaju košuljice, kravatice, sakoe, patike i ranac. Izrađene su od prirodnih materijala, a proizveli su ih tekstilci iz Srbije.

Stim u vezi, napravimo osvrt na školski sistem u svetu, tačnije na školske uniforme u svetu.

I u najstarijim i najpoznatijim svetskim školama, poput engleskog Itona, osnovanog 1440. godine, đačke uniforme su obavezne.

One su tradicionalne a sastoje se od crnog kaputa, elastičnih pantalona i bele kravate.

Jedna od zemalja koja je poznata po tome što ima najmanju stopu nepismenih je Kuba. U školama su svi isto obučeni, imaju uniforme koje su besplatne.

Devojčice nose mini-suknje, a dečaci bermude crvene boje. Imaju bele košuljice, a oko vrata plave marame. Interesantno je da je uvođenje uniformi na Kubi došlo zbog ekonomske krize - ovako se troši manje materijala pa su i uniforme jeftinije samim tim.

Kina je poznata po tome što ima strog obrazovni sistem, pa sa tim u vezi školske uniforme su obavezne, a sa njima, neretko i pločice sa imenom, kao i određena frizura. Mladi pioniri Kine, nije zvanično obavezno, ali suštinski jeste, nose crvene marame oko vrata u toku ranog osnovnoškolskog obrazovanja.

U Indiji je disciplina od početka do kraja školovanja u veoma važna, što uključuje i obavezne školske uniforme. Sa uzrastom se one menjaju, pa u nižim razredima devojčice nose praktične haljine-kecelje bez rukava, a dečaci šortseve i košulje. Kasnije su za devojčice obavezne suknja i bluza, a za dečake dugačke pantalone i polo košulja, uz pulovere i blejzere sa grbom škole. Preporučena dužina suknje je preko kolena, ali učenice tvrde da brzo rastu, pa se i nešto kraće suknje tolerišu.

U Japanu u skoro svim nižim srednjim školama, učenici su obavezni da nose školske uniforme (seifuku). One su izrađenje po podelu evropske mornarske uniforme, a prvi put se koriste krajem 19. veka. Za razliku od Srbije, unifoma je obavezna.

Koje god da su boje, kakvog kod da su kroja, uniforme širom sveta, a prema rečima ministra Šarčevića, i u Srbiji, imaju smo jedan cilj, a to je smanjenje uticaja socijalnih razlika na ponašanje dece i razvijanje kolektivnog duha i osećaj pripadnosti školi.