DEVOJČICA (5) NA TRENUTAK PUSTILA MAMI RUKU, PA NESTALA U MASI: Haos u Hrvatskoj - celo mesto se diglo na noge
Žena je bila u totalnom šoku, vrtela se oko sebe, ona, kolica, malo dete. Suprug oko njih...
Za šetače, za masu domaćih i turista koji su tu veče pre neki dan šetali zapadnim delom supetarske rive, bila je to duboko teška, dramatična scena. A u njenom centru žena od oko 40 godina, s malim detetom u kolicima, unezverena, u pratnji isto tako uznemirenog supruga.
VATERPOLISTI I JOVANA DONELI NOVE MEDALJE: Meridian blizu milionske donacije!
LUDILO U CRNOJ GORI: Vetar nosio suncobrane i ležaljke (VIDEO)
Raste broj slučajeva u Crnoj Gori i među TURISTIMA i među građanima: "Delta soj će biti DOMINANTAN"
Oboje u paničnom, mučnom traženju petogodišnje ćerkice koja je na trenutak ispustila roditeljsku ruku, i izgubila se u mnoštvu šetača. Kolona je samo povukla sa sobom. Bila bi to samo još jedna mala porodica turista, ispostavilo se kasnije iz Švedske, na koju u tom moru gostiju niko ne bi ni obratio pažnju da žena nije očajnički počela uzvikivati Isabel, Isabel.
Plakala je, kako je vreme odmicalo sve jače, glasnije, histerično izričući stalno to isto ime. U jednom trenutku kada je njen očaj nadglasao buku, buka oko nje se stišala. U tom trenutku sve je u Supetru stalo, ljudi, domaći, stranci, mladi, stari, svi su shvatili da se pred njima događa nešto loše. I bez razmišljanja im skočili u pomoć. Dizali su se iz kafića, prekidali su s kafama, pićem, sladoledom, večerom. Okružili su malu švedsku porodicu pokušavajući da shvate problem.
- Žena je bila u totalnom šoku, vrtela se oko sebe, ona, kolica, malo dete. Suprug oko njih. Stalno je ponavljala Isabel, Isabel. Odjednom se počela histerično derati, bila je u totalnom haosu, izmučena, uplašena. Teško za gledanje - kaže jedan Supetranin.
Prvi joj je prišao Robert Barila, domaći, shvativši da je majka u tom turističkom haosu izgubila kćer. Dok je pokušao iz nje da izvuče bilo kakav podatak, sakupilo se oko njih već 30, 40 50 ljudi koje je roditeljska tuga digla na noge. Barila je shvatio da je reč o devojčici od pet godina, maloj, plavoj Isabel obučenoj u belu haljinicu.
Majka nije bila u stanju više ni pojašnjavati, ali otac je bio pribraniji opisavši kako su odseli u jednom od turističkih naselja Supetrus hotela. I kako curica na ruci nosi narukvicu što su je dobili u rezortu.
- Jednostavno nismo imali više vremena, otkrili su mi da je traže bezuspešno već 40-ak minuta. Odmah sam zvao policiju, istog trena su poslali patrolu. U tom jednom trenu devojčicu je počela da traži masa ljudi. Naši, stranci, jedno 50-ak je samoinicijativno krenulo u akciju. Tu je riva, more, brodovi, konopi, dubina, opasno za dete koje je zalutalo. Nisu je više tražili samo roditelji, već cela međunarodna skupina koja se podelila u dve grupe. Jedna je krenula prema centru grada, druga prema hotelu, i svi su uzvikivali njeno ime. Obavešten je i hotel. Majku smo pokušali da smirimo, bila je u totalnom grču, uplakana, strašno je bilo gledati tu tugu. Iz restorana su stigli ubrusi da se obriše, skočila je i gospođa sa štanda s palačinkama. Donela je bocu hladne vode da se žena osveži. Znate šta, to su situacije u kojima ljudi postanu solidarni, jer znaju da se to i njima samima može dogoditi. Sad smo samo trebali čekati vesti – ispričao je Barila.
Uvek kada njegova supruga radi u kasnoj smeni u Jadroliniji, Marko Vuljetić, Zagrepčanin koji već deset godina živi u Supetru krene automobilom u pravcu Rive. I u luci ostavi vozilo da supruzi olakša večernji put do kuće. Tako je bilo i to veče. Društvo mu je pravio trogodišnji sinčić. Uhvatio ga je čvrsto za ruku kako mu ne bi skliznuo u velikoj gužvi koja ih je zatekla na putu kući. Prošli su Rivu, krenuli u pravcu rezorta do kojeg je bilo svega 200-ak metara.
- U jednom trenutku uočim odmah ispred sebe devojčicu, išla je sama, taman ispred nas. Gužva je bila oko nas velika, računaš to je dete nekog od ljudi iz tog mnoštva. Onda sam je uočio opet, išla je i dalje sama, kao da nas je pratila. A opet kao da je išla svojim putem. Opet sam je pogledao, sad mi je to već bilo čudno, vidim da plače, kao da je u šoku. Plače i govori mama, mama. Malo je bila starija od mog sina. Pomislio sam, ma nije ovo u redu, šta dete tu samo radi, noć je, kasno. Prišli smo joj i pitam je na hrvatskom, pa na engleskom kako se zove, gde su joj roditelji. Samo je plakala i klimala glavom. Tužno, znate. Moj ju je sin uhvatio za ruku, vidim ima onu narukvicu rezorta u kojoj i ja radim. Onda je ona stegnula njegovu ruku i krenuli smo tako nas troje prema prvoj recepciji – ispričao je Marko, zaposlen u hotelu.
Tu je curicu preuzela recepcionarka. Kaže kako se našao u situaciji koja je teška za svakog roditelja. Jer tako se nešto moglo dogoditi i njegovom malom sinu.
- Mogu misliti šta se roditeljima motalo po glavi. Pitanja gde je, je li dobro, šta radi, s kim je, hoće li je putem sresti, zaustaviti neka dobra osoba koja će je dovesti na sigurno? Znao sam da joj moram pomoći, bila je skroz u šoku, stalno je tražila mamu. Odmah je uhvatila tu sinovu mi rukicu - kaže Marko, još jedan dobar čovek iz ove priče.
U tom trenutku Isabelinom ocu su iz hotela javili da je nađena jedna devojčica. Otac je potom zvao suprugu da je dete na sigurnom.
- Kad je to majka čula samo je spustila mobilni. Bez reči. Pogledala me i zagrlila. Taj trenutak ću pamtiti, 40-ak ljudi je oko nas počelo pljeskati svom snagom. Nije mi to bila sreća samo zato što je devojčica došla na sigurno. Sreća je videti taj trenutak masovne ljudske solidarnosti. Taj lanac. To je bila jako emotivna scena, još i taj pljesak, to masovno oduševljenje. Čovek je čoveku ipak čovek. Nije ipak sve tako crno - kaže Barila.
