Asad ispratio mnoge Zapadne lidere u političku penziju: Zašto je predsednik Sirije apsolutni pobednik bez obzira na sve

Ne samo da je opstao na vlasti, nego je iz tog krvavog rata koji je razorio zemlju i odneo stotine hiljada života izašao kao pobednik. Iz sirijskog sukoba će, kao relativno najmoćnija strana, izaći baš Asad, zbog čijeg je rušenja rat i počeo. Danas više niko ne postavlja pitanje legitimiteta Bašara al Asada, već se na razne načine pokušavaju, kao njegov partner vratiti u Siriju, geopolitički i strateški važnu zemlju. 

Sirija: Vazdušni udari nelegitimne međunarodne koalicije koriste teroristima Islamske države

Da je Asad pobednik rata, dokazuje i poseta Damasku predsednika Sudana Omara al Bašira kao i ponovno otvaranje predstavništva Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina u Damasku, zemalja koje su uz Saudijsku Arabiju i Katar najviše dale za naoružanje i finansiranje džihadističkih grupa u Siriji, ali i najava odmrzavanja članstva Sirije u Arapskoj ligi. Poput UAE i Bahreina, i ostale zemlje Zaliva najavile su ponovno otvaranje svojih predstavništva u Damasku. 

Ono što zvuči licemerno, drsko i bezobrazno, iste te zemlje donedavno su trošile na stotine milijardi dolara da sruše Asada i razore Siriju. Među zemljama koje bi uskoro trebale ponovo otvoriti predstavništva u Damasku je i Saudijska Arabija, koja je bila jedan od finansijera programa CIA koji je 2013. godine pokrenuo bivši američki predsednik Obama, s ciljem rušenja Bašara al Asada i naoružavanja gotovo svih njegovih oponenata.

Gotovo svoto naoružanje koje je Saudijska Arabija kupovala u svetu završilo je u rukama terorističkih organizacija i džihadističkih grupa koje su se borile protiv Asada.

Analitičari su uvereni da je potvrda poraza američke i Zapadne politike prema Siriji, te Asadove pobede i odluka predsednika SAD Donalda Trampa da povuče američke trupe iz te zemlje, jer mu zbog dominacije Rusije i Irana ništa drugo i nije preostalo. Tim je potezom ujedno Tramp sirijskim Kurdima, dojučerašnjim najvećim saveznicima SAD u Siriji, "zabio nož u leđa" i ostavio ih na severu zemlje na milost i nemilost turskom predsedniku Erdoganu, i to baš u trenutku kada Turska gomila trupe na granici i priprema islamističku policiju zapadno od područja grada Manbidža za skorašnju ofanzivu. 

Sirijskim Kurdima, koji su se bili okrenuli protiv sirijske vlasti i dobili podršku i naoružanje od SAD i Zapada, nije preostalo ništa drugo osim da službeno pozovu sirijske vladine snage da ih zaštite od turske invazije i mogućeg genocida. Asad je odmah prihvatio poziv i poslao sirijsku vojsku, predvođenu elitnim jedinicama republikanske garde, te jedinice Tigrova u grad Manbidž na severu zemlje, na zapadnoj obali reke Eufrat, i time preduhitrio pre najavljivani turski vojni ulazak u taj grad koji je u rukama kurdskih Jedinica narodne zaštite (JPG), koje su ga 2015. oslobodile od terorističke organizacije Islamske države. 

Glavni štab sirijske vojske saopštio je da je sirijska vojska ušla u grad Manbidž i nad njim nakon osam godina podigla zastavu Sirijske Arapske Republike. Naime, kurdske snage koje su do Trampove odluke o povlačenju američkih vojnika s tog područja bile protiv bilo kakve integracije "njihovih" teritorija i vojske u pravni poredak Republike Sirije, bile su prisiljene da promene stav i strategiju, te su postigle dogovor s vladom u Damasku, prema kom će sirijska vojska izaći na državnu granicu, a snage JPG i lokalna samouprava će i dalje postojati, a njihov će se status rešavati u budućnosti. 

Štab JPG istaknao je da oni pripadaju Siriji kao teritorija, narod i po pitanju granica, te JPG poziva oružane snage sirijske države da obave svoju dužnost i zaštite granicu i grad Manbidž od pretnji Turske. Neverovatno je da će jedini zaštitnik Kurda sada biti sirijska vojska na čelu s Bašarom al Asadom, koji je za politiku na Zapadu najveći zločinac u Siriji, a licemerni Zapad koji je Kurdima obećao sve, od nezavisnosti do autonomne pokrajine, gurajući ih u prve redove borbe protiv terorističke organizacije Islamske države, što je Kurde koštalo hiljada života, okrenuo im je leđa preko noći.

Kurdi koji su najzaslužniji za poraz i slom Islamske države postali su najveće žrtve rata uvezenog u Siriju. Ono što je evidentno, prema mišljenju vojnih analitičara i stručnjaka, rat u Siriji nije bio klasični građanski rat, već rat s predznakom svetskog rata. Naime, na teritoriji Sirije vodio se otvoreni rat između Irana i Izraela, dok je Turska pokrenula ofenzivu protiv sirijskih Kurda. Svaki taj sukob mogao je prerasti u rat s dalekosežnim posledicama u koji bi se uključile i velike i regionalne sile – SAD, Rusija, Iran, Saudijska Arabija i Turska. Svi problemi koji tinjaju od pre, kurdsko-turske i rusko-američke tenzije, kao i iransko-saudijske te iransko-sirijsko-izraelske tenzije, odjednom su isplivali na površinu. 

ODLOŽENO POVLAČENJE: Amerikanci ostaju DO DALJNJEG u Siriji!

Siriju su zapravo hteli pretvoriti u novi Irak, Jemen ili Avganistan, jer u svim tim zemljama umešale su se spoljne sile i dovele do situacije da je jedino rešenje podela zemlje. Međutim, Bašar al Asad, sa saveznicima Iranom i Rusijom, nakon osam godina rata uspeo je osujetiti takav plan i danas je pod njegovom kontrolom više od 93% sirijske teritorije. 

Sirija je izuzetno geopolitički i strateški važna zemlja, ne samo zbog energetskog bogatstva – plina, nafte i velike količine vode – već i zbog samog geografskog položaja jer graniči s Turskom, Izraelom, Libanom, Irakom i Jordanom. Svi putovi dominacije velikih sila idu upravo preko Sirije. Zbog toga su se u unutarnji konflikt Sirije ubrzo uvukle i druge zemlje.

Iran je odmah ušao u rat 2011. godine kako bi pomogao sirijskom predsedniku Asadu i u Siriju je, uz iranske vojne stručnjake i pripadnike iranske revolucionarne garde, poslao i libanski Hezbolah, što je potvrdio jedan od najbližih saradnika vrhovnog vođe Irana ajatolaha Ali Hameneija – Ali Aga Mohamadi. Naime, Mohamadi je otkrio da su Iranci spasili Siriju i Asada, tvrdivši kako je Asad početkom rata hteo napustiti Siriju, s obzirom na to da je tada sirijska opozicija bila nadomak njegove palate, te je opkolila Damask. Iranci su tada uverili Asada da će rešiti nastalu situaciju. 

U Siriju su poslali Kasima Sulejmanija, komandanta misterioznih jedinica "Kuds", i generala Huseina Hamadanija, koji su osmislili vojnu strategiju i spasili Asada i Siriju. Sirija je izuzetno strateški važna za Iran jer je deo šiitske osovine, koja se proteže od Irana preko Iraka i Sirije do Libana. Takođe, gotovo svo naoružanje za libanski Hezbolah iz Irana je išlo preko Sirije.

Zbog ulaska Irana u Siriju, Saudijska Arabija i Turska, te Katar, koji su od početka rata u Siriji finansirali i naoružavali sirijsku opoziciju, zbog straha od dominacije i prevlasti Irana u regionu, potajno i javno počeli su slati naoružanje i borce iz celog sveta koji su se pridružili terorističkim islamističkim grupama, kao što su ISIS i Al Kaida, u Siriji. 

Godine 2015. u rat se uključuje i Rusija kao saveznik Bašara al Asada. Putinov glavni cilj u Siriji bio je stabilizacija i podrška Asadu, kao i povratak teritorija koje su kontrolisali pobunjenici i ISIS pod kontrolu vlade. Putinov strateški cilj je da uspostavi Rusiju kao ključnog igrača moći na Bliskom istoku, s obzirom na to da mu je jasno kako će onaj ko će kontrolisati Siriju kontrolirsati i čitav region. Također, Rusija u Siriji, u lukama Tartusu i Latakiji, ima jedinu vojnu bazu izvan Rusije, koja opstaje s Asadom na vlasti. 

AMERIKANCI ŠPIJUNIRALI RUSKU BAZU U SIRIJI: Izviđačkim avionom nadletali Hmejmim

Za SAD, koji je predvodio koaliciju protiv terorističke organizacije Islamske države, te finansirao neke umerene pobunjeničke gruše kao što je Slobodna sirijska armija, zbog gubitka moći i uticaja u Iraku s jedne strane, te zbog zaštite Izraela s druge strane, dominacija na Bliskom istoku bila bi veliki korak.

Uprkos odluci o povlačenju američkih vojnika, Donald Tramp je veoma zabrinut zbog velikog uticaja Irana na Bliskom istoku, u Iraku, Siriji i Libanu, što čini veliku pretnju opstanku izraelske države, s obzirom na to da je Iranu cilj njeno uništenje. Mnogi analitičari slažu se da je svet pokrenuo rat protiv Bašara al Asada isključivo zbog Izraela, s obzirom na to da šiitska osovina ili polumesec koji se proteže od Teherana preko Bagdada do Libana, ide preko Damaska i gotovo sve naoružanje i logistička podrška Hezbolahu ide preko Sirije. Osim Kurda, gubitnik rata u Siriji sigurno je Izrael, koji se nadao da će rušenje sirijskog predsednika Asada slomiti kičmu Irana i neutralisati njegovog najopasnijeg neprijatelja – Hezbolah. 

Izrael je zato jako zabrinulo uključenje Hezbolaha u rat u Siriji jer, osim što je Hezbolah jak na jugu Libana, duž granice s Izraelom, svoje snage premestio je duž izraelske granice sa sirijske teritorije, što je prisililo Izrael da u nekoliko navrata bombarduje Siriju, a cilj su bila skladišta naoružanja ili likvidacija visokih zvaničnika Hezbolaha.

Da se Izrael našao u nezavidnoj situaciji, potvrdio je i šef izraelske vojne tajne službe Herzl Halevi kazavši da je situacija vrlo opasna i teška za Izrael, koji se našao geostrateški u velikoj opasnosti: sada može biti napadnut ne samo s libanskog juga, nego i sa sirijske zapadne granice, a na taj bi se način front udvostručio.

Izrael najviše zabrinjava to što u jednom napadu može naići na protivnika koji je "stotinu puta jači nego u prethodnim sukobima". Glavni sekretar Hezbolaha Nasralah, između ostalog, zapretio je da bi Hezbolah mogao napasti izraelski atomski reaktor kod Dimone.

Pre toga je kao mogući cilj navedeno skladište amonijaka kod Haife. Eksplozija tog skladišta imala bi dalekosežne posledice za grad i njegovo stanovništvo, te bi mogla odneti na desetine hiljada života, što je u Izraelu izazvalo raspravu o premeštanju skladišta u sigurnije područje. Kako Izrael strahuje od Hezbolaha, tako i Turska strahuje od Kurda i stvaranja kurdske kompaktne teritorije, zbog čega je u dve vojne operacije "Štit Eufrata" i "Maslinova grančica" zauzela šire područje koje su na severu i severozapadu Sirije pod kontrolom imale kurdske snage JPG.

Iako rat u Siriji još nije zvanično završen, zna se da je Bašar al Asad pobednik. Velike evropske i američke korporacije na razne načine pokušavaju ući u Siriju kako bi sudelovale u programu obnove zemlje čija se vrijednost procjenjuje na oko 980 milijardi dolara. Zapad je ponovo pokazao svoje licemerje – Asad, koji je za politiku na Zapadu donedavno bio najveći zločinac u Siriji, više im neće biti neprijatelj, ako im donese novac.  

VODA, VAZDUH, KOPNO Najmoćnija oružja TRI MEGA-SILE: Ko je najjači, Rusi, Kinezi ili Amerikanci?