Асад испратио многе Западне лидере у политичку пензију: Зашто је председник Сирије апсолутни победник без обзира на све

Не само да је опстао на власти, него је из тог крвавог рата који је разорио земљу и однео стотине хиљада живота изашао као победник. Из сиријског сукоба ће, као релативно најмоћнија страна, изаћи баш Асад, због чијег је рушења рат и почео. Данас више нико не поставља питање легитимитета Башара ал Асада, већ се на разне начине покушавају, као његов партнер вратити у Сирију, геополитички и стратешки важну земљу. 

Сирија: Ваздушни удари нелегитимне међународне коалиције користе терористима Исламске државе

Да је Асад победник рата, доказује и посета Дамаску председника Судана Омара ал Башира као и поновно отварање представништва Уједињених Арапских Емирата и Бахреина у Дамаску, земаља које су уз Саудијску Арабију и Катар највише дале за наоружање и финансирање џихадистичких група у Сирији, али и најава одмрзавања чланства Сирије у Арапској лиги. Попут УАЕ и Бахреина, и остале земље Залива најавиле су поновно отварање својих представништва у Дамаску. 

Оно што звучи лицемерно, дрско и безобразно, исте те земље донедавно су трошиле на стотине милијарди долара да сруше Асада и разоре Сирију. Међу земљама које би ускоро требале поново отворити представништва у Дамаску је и Саудијска Арабија, која је била један од финансијера програма ЦИА који је 2013. године покренуо бивши амерички председник Обама, с циљем рушења Башара ал Асада и наоружавања готово свих његових опонената.

Готово свото наоружање које је Саудијска Арабија куповала у свету завршило је у рукама терористичких организација и џихадистичких група које су се бориле против Асада.

Аналитичари су уверени да је потврда пораза америчке и Западне политике према Сирији, те Асадове победе и одлука председника САД Доналда Трампа да повуче америчке трупе из те земље, јер му због доминације Русије и Ирана ништа друго и није преостало. Тим је потезом уједно Трамп сиријским Курдима, дојучерашњим највећим савезницима САД у Сирији, "забио нож у леђа" и оставио их на северу земље на милост и немилост турском председнику Ердогану, и то баш у тренутку када Турска гомила трупе на граници и припрема исламистичку полицију западно од подручја града Манбиџа за скорашњу офанзиву. 

Сиријским Курдима, који су се били окренули против сиријске власти и добили подршку и наоружање од САД и Запада, није преостало ништа друго осим да службено позову сиријске владине снаге да их заштите од турске инвазије и могућег геноцида. Асад је одмах прихватио позив и послао сиријску војску, предвођену елитним јединицама републиканске гарде, те јединице Тигрова у град Манбиџ на северу земље, на западној обали реке Еуфрат, и тиме предухитрио пре најављивани турски војни улазак у тај град који је у рукама курдских Јединица народне заштите (ЈПГ), које су га 2015. ослободиле од терористичке организације Исламске државе. 

Главни штаб сиријске војске саопштио је да је сиријска војска ушла у град Манбиџ и над њим након осам година подигла заставу Сиријске Арапске Републике. Наиме, курдске снаге које су до Трампове одлуке о повлачењу америчких војника с тог подручја биле против било какве интеграције "њихових" територија и војске у правни поредак Републике Сирије, биле су присиљене да промене став и стратегију, те су постигле договор с владом у Дамаску, према ком ће сиријска војска изаћи на државну границу, а снаге ЈПГ и локална самоуправа ће и даље постојати, а њихов ће се статус решавати у будућности. 

Штаб ЈПГ истакнао је да они припадају Сирији као територија, народ и по питању граница, те ЈПГ позива оружане снаге сиријске државе да обаве своју дужност и заштите границу и град Манбиџ од претњи Турске. Невероватно је да ће једини заштитник Курда сада бити сиријска војска на челу с Башаром ал Асадом, који је за политику на Западу највећи злочинац у Сирији, а лицемерни Запад који је Курдима обећао све, од независности до аутономне покрајине, гурајући их у прве редове борбе против терористичке организације Исламске државе, што је Курде коштало хиљада живота, окренуо им је леђа преко ноћи.

Курди који су најзаслужнији за пораз и слом Исламске државе постали су највеће жртве рата увезеног у Сирију. Оно што је евидентно, према мишљењу војних аналитичара и стручњака, рат у Сирији није био класични грађански рат, већ рат с предзнаком светског рата. Наиме, на територији Сирије водио се отворени рат између Ирана и Израела, док је Турска покренула офензиву против сиријских Курда. Сваки тај сукоб могао је прерасти у рат с далекосежним последицама у који би се укључиле и велике и регионалне силе – САД, Русија, Иран, Саудијска Арабија и Турска. Сви проблеми који тињају од пре, курдско-турске и руско-америчке тензије, као и иранско-саудијске те иранско-сиријско-израелске тензије, одједном су испливали на површину. 

ОДЛОЖЕНО ПОВЛАЧЕЊЕ: Американци остају ДО ДАЉЊЕГ у Сирији!

Сирију су заправо хтели претворити у нови Ирак, Јемен или Авганистан, јер у свим тим земљама умешале су се спољне силе и довеле до ситуације да је једино решење подела земље. Међутим, Башар ал Асад, са савезницима Ираном и Русијом, након осам година рата успео је осујетити такав план и данас је под његовом контролом више од 93% сиријске територије. 

Сирија је изузетно геополитички и стратешки важна земља, не само због енергетског богатства – плина, нафте и велике количине воде – већ и због самог географског положаја јер граничи с Турском, Израелом, Либаном, Ираком и Јорданом. Сви путови доминације великих сила иду управо преко Сирије. Због тога су се у унутарњи конфликт Сирије убрзо увукле и друге земље.

Иран је одмах ушао у рат 2011. године како би помогао сиријском председнику Асаду и у Сирију је, уз иранске војне стручњаке и припаднике иранске револуционарне гарде, послао и либански Хезболах, што је потврдио један од најближих сарадника врховног вође Ирана ајатолаха Али Хаменеија – Али Ага Мохамади. Наиме, Мохамади је открио да су Иранци спасили Сирију и Асада, тврдивши како је Асад почетком рата хтео напустити Сирију, с обзиром на то да је тада сиријска опозиција била надомак његове палате, те је опколила Дамаск. Иранци су тада уверили Асада да ће решити насталу ситуацију. 

У Сирију су послали Касима Сулејманија, команданта мистериозних јединица "Кудс", и генерала Хусеина Хамаданија, који су осмислили војну стратегију и спасили Асада и Сирију. Сирија је изузетно стратешки важна за Иран јер је део шиитске осовине, која се протеже од Ирана преко Ирака и Сирије до Либана. Такође, готово сво наоружање за либански Хезболах из Ирана је ишло преко Сирије.

Због уласка Ирана у Сирију, Саудијска Арабија и Турска, те Катар, који су од почетка рата у Сирији финансирали и наоружавали сиријску опозицију, због страха од доминације и превласти Ирана у региону, потајно и јавно почели су слати наоружање и борце из целог света који су се придружили терористичким исламистичким групама, као што су ИСИС и Ал Каида, у Сирији. 

Године 2015. у рат се укључује и Русија као савезник Башара ал Асада. Путинов главни циљ у Сирији био је стабилизација и подршка Асаду, као и повратак територија које су контролисали побуњеници и ИСИС под контролу владе. Путинов стратешки циљ је да успостави Русију као кључног играча моћи на Блиском истоку, с обзиром на то да му је јасно како ће онај ко ће контролисати Сирију контролирсати и читав регион. Такођер, Русија у Сирији, у лукама Тартусу и Латакији, има једину војну базу изван Русије, која опстаје с Асадом на власти. 

АМЕРИКАНЦИ ШПИЈУНИРАЛИ РУСКУ БАЗУ У СИРИЈИ: Извиђачким авионом надлетали Хмејмим

За САД, који је предводио коалицију против терористичке организације Исламске државе, те финансирао неке умерене побуњеничке груше као што је Слободна сиријска армија, због губитка моћи и утицаја у Ираку с једне стране, те због заштите Израела с друге стране, доминација на Блиском истоку била би велики корак.

Упркос одлуци о повлачењу америчких војника, Доналд Трамп је веома забринут због великог утицаја Ирана на Блиском истоку, у Ираку, Сирији и Либану, што чини велику претњу опстанку израелске државе, с обзиром на то да је Ирану циљ њено уништење. Многи аналитичари слажу се да је свет покренуо рат против Башара ал Асада искључиво због Израела, с обзиром на то да шиитска осовина или полумесец који се протеже од Техерана преко Багдада до Либана, иде преко Дамаска и готово све наоружање и логистичка подршка Хезболаху иде преко Сирије. Осим Курда, губитник рата у Сирији сигурно је Израел, који се надао да ће рушење сиријског председника Асада сломити кичму Ирана и неутралисати његовог најопаснијег непријатеља – Хезболах. 

Израел је зато јако забринуло укључење Хезболаха у рат у Сирији јер, осим што је Хезболах јак на југу Либана, дуж границе с Израелом, своје снаге преместио је дуж израелске границе са сиријске територије, што је присилило Израел да у неколико наврата бомбардује Сирију, а циљ су била складишта наоружања или ликвидација високих званичника Хезболаха.

Да се Израел нашао у незавидној ситуацији, потврдио је и шеф израелске војне тајне службе Херзл Халеви казавши да је ситуација врло опасна и тешка за Израел, који се нашао геостратешки у великој опасности: сада може бити нападнут не само с либанског југа, него и са сиријске западне границе, а на тај би се начин фронт удвостручио.

Израел највише забрињава то што у једном нападу може наићи на противника који је "стотину пута јачи него у претходним сукобима". Главни секретар Хезболаха Насралах, између осталог, запретио је да би Хезболах могао напасти израелски атомски реактор код Димоне.

Пре тога је као могући циљ наведено складиште амонијака код Хаифе. Експлозија тог складишта имала би далекосежне последице за град и његово становништво, те би могла однети на десетине хиљада живота, што је у Израелу изазвало расправу о премештању складишта у сигурније подручје. Како Израел страхује од Хезболаха, тако и Турска страхује од Курда и стварања курдске компактне територије, због чега је у две војне операције "Штит Еуфрата" и "Маслинова гранчица" заузела шире подручје које су на северу и северозападу Сирије под контролом имале курдске снаге ЈПГ.

Иако рат у Сирији још није званично завршен, зна се да је Башар ал Асад победник. Велике европске и америчке корпорације на разне начине покушавају ући у Сирију како би суделовале у програму обнове земље чија се вриједност процјењује на око 980 милијарди долара. Запад је поново показао своје лицемерје – Асад, који је за политику на Западу донедавно био највећи злочинац у Сирији, више им неће бити непријатељ, ако им донесе новац.  

ВОДА, ВАЗДУХ, КОПНО Најмоћнија оружја ТРИ МЕГА-СИЛЕ: Ко је најјачи, Руси, Кинези или Американци?