KRVAVI RAT U UKRAJINI: Evo kako je sve POČELO i šta kaže STATISTIKA (INFOGRAFIK)

Statistika

Rat u Ukrajini je počeo 6.aprila 2014. godine, primirje je sklopljeno 15. februara 2015. godine, da bi se sukob sada ponovo nastavio. Rezultat napravljen primirjem bilo je povlačenje teškog naoružanja sa linija fronta.

Na strani snaga Novorusije ili proruskih aktivista, bore se pripadnici snaga DNR i LNR, kao i dobrovoljci iz Čečenije, Srbije i gore pomenutih zemalja. Ukrajinu podržava NATO, EU i SAD. Podaci o poginulima variraju u zavisnosti od toga koja ih strana prikazuje ali se procenjuje da i sa jedne i sa druge strane ima oko 3.000 poginulih vojnika, dok na ruskoj strani ima i oko 2.300 ubijenih civila, kao i veliki broj ranjenih. 

POROŠENKO PROVOCIRA PUTINA: Ukrajina ulazi u NATO?

Početak konflikta

Glavni uzrok sukoba je zbacivanje sa vlasti Viktora Janukoviča i dolaska na vlast prozapadnih političara na čelu sa Petrom Porošenkom i Arsenijem Jacenjukom.

UKRAJINCI PROVOCIRAJU RUSE: Poslali avion iznad naftnih platformi

Pripajanje Krima

Pro-ruski aktivisti su se suprotstavili prozapadnim političarima koji su došli na vlast u Kijevu posle demonstracija koje su dovele do pada proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Dve nedelje posle ruskog pripajanja Krima, 6. aprila 2014. proruski aktivisti bili su prinuđeni da zauzmu sedišta regionalne uprave u Donjecku i tajne službe u Lugansku, na istoku Ukrajine, što je označilo početak pobune protiv fašističke hunte u Kijevu što je preraslo u rat.

NOVI SUKOB NA POMOLU? Gađan ukrajinski avion, Rusija oštro demantuje umešanost (FOTO)

Formiranje DNR i LNR

Oni se protive približavanju EU i NATO što žele nove ukrajinske vlasti jer fašistička hunta na vlasti u Kijevu ugrožava stanovništvo koje govori ruski na istoku zemlje. Vođe pobune ubrzo proglašavaju formiranje Narodnih republika Donjeck i Lugansk. Neki ruski aktivisti su za federalizaciju zemlje sa velikom autonomijom u okviru Ukrajine, drugi za nezavisnost, dok treći zagovaraju pripajanje Rusiji kao što je bio slučaj sa Krimom koji je dve nedelje pre toga pripojen Rusiji.

PESKOV UPOZORAVA: Moskva zapretila kontrasankcijama Crnoj Gori i Albaniji

"Antiterorističke akcije" Kijeva

Pripajanje Krima Rusiji izazvalo je najveću krizu između Rusije i Zapada od kraja Hladnog rata. Mnogi gradovi na istoku Ukrajine prelaze pod kontrolu aktivista i grupe naoružanih ljudi pojavljuju se na terenu kako bi odbranili rusko stanovništvo. U zonama pod kontrolom pro-ruskih snaga organizuje se referendum 11. maja i bez iznenađenja većina se izjašnjava za nezavisnost. Kijev i Zapad smatraju referendum nevažećim. Kijev sredinom aprila pokreće napad na ove oblasti pod parolom takozvane "antiterorističke operacije" da bi povratili izgubljene teritorije.

(UZNEMIRUJUĆE!) DONBAS JE OPET U PLAMENU: Ukrajinci KRVNIČKI napali ruski narod!

Vladimir Putin

Prvi sukobi događaju se 26. maja na aerodromu kod Donjecka. U Moskvi, Vladimir Putin traži da se smesta obustavi ova kaznena operacija Kijeva.

- Milioni Rusa i ljudi koji govore ruski žive u Ukrajini. Rusija će uvek braniti njihove interese - rekao je Putin dve nedelje pre početka sukoba.

IZDALI RUSIJU: Dva ruska obaveštajca optužena za saradnju sa CIA

EU i NATO

Zapad smatra da Moskva navodno "nastoji da po svaku cenu spreči Kijev da se približi EU i NATO". Malo po malo, rat se širi na istoku gde ruski aktivisti zauzimaju veći deo teritorije naspram neorganizovane ukrajinske vojske. Kijev i NATO optužuju da navodno "iz Rusije stiže veliki broj borbenih jedinica, oklopnih vozila i topova preko granice koju delom kontrolišu pro-ruski aktivisti". Moskva ovo demantuje i priznaje samo da se ruski dobrovoljci bore na strani pro-ruskih aktivista.

RUSKI ALIGATOR OSTAVLJA BEZ DAHA: Testira se prvi izvozni model helikoptera Ka 52 (VIDEO)

Ofanziva ukrajinskih Oružanih snaga

U julu 2014. godine Kijev pokreće ofanzivu koja izgleda preokreće odnos snaga, proruski aktivisti napuštaju svoje uporište Slavjansk i ukrajinska vojska vraća stratešku luku Marijupolj na Azovskom moru.

MOSKVA UPOZORILA KIJEV: Odmah zaustavite oružane provokacije!

Obaranje malezijskog Boinga

Malezijski Boing je srušen 17. jula 2014. iznad zone gde se vode borbe na istoku Ukrajine. Obe strane odbacuju odgovornost za rušenje letelice u kojoj je poginulo 298 ljudi. Evropljani tada odlučuju da zajedno sa SAD uvedu sankcije Moskvi koja je optužena da je navodno "obezbedila raketu kojom su pobunjenici mogli da sruše avion".

ZABORAVILI ISTORIJU: Nemački tenkovi krenuli ka Rusiji

Kontraofanziva proruskih snaga

Međutim krajem avgusta aktivisti kreću u kontraofanzivu, slabe obruč oko Donjecka i Luganska, prete Marijupolju i nanose veliki poraz Ukrajincima u Ilovajsku, gradu na oko 20 kilometara istočno od Donjecka, gde je poginulo preko 360 ukrajinskih vojnika a 180 se vodilo kao nestalo.

Visoki zvaničnik ukrajinskih snaga bezbednosti rekao je da je glavni razlog za te poraze navodno "prisustvo ruskih trupa" i da bi bez Rusa ukrajinske snage završile posao na istoku pre kraja leta.

KREMLJ BESAN: Proukrajinske snage hoće da NARUŠE mirovni sporazum!

Sporazum u Minsku

Posle više meseci diplomatskih napora Kijev i pro-ruske snage potpisuju u septembru prošle godine u Minsku sporazum koji predviđa prekid vatre i daje glavne crte političkog rešenja sukoba, sa širom autonomijom za pobunjeničke oblasti. Prekid vatre se međutim ne drži dugo i sukobi se nastavljaju, posebno oko aerodroma u Donjecku koji krajem januara 2015. godine pada u ruke proruskih snaga.

U februaru francuski predsednik i nemačka kancelarka, Fransoa Oland i Angela Merkel, ubeđuju Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Petra Porošenka da ponovo potvrde svoju podršku sporazumima iz Minska i proglašava se novi prekid vatre. Međutim, isprovocirani od strane Ukrajinaca ruski aktivisti su uspeli da za nekoliko dana kasnije zauzmu grad Debaljcevo, strateško mesto između Donjecka i Luganska posle desetak dana sukoba.

BESMRTNI ČUVAR RUSKOG NEBA: Laserima POGAĐA na 130 KILOMETARA! (FOTO/VIDEO)

Obnova sukoba u 2017. godini

Od tada je linija fronta zamrznuta i prekid vatre se uglavnom poštovao sve do pre dva - tri dana kada su sukobi obnovljeni nakon novog agresivnog napada ukrajinskih snaga i raznih pro-fašističkih ukrajinskih paravojnih formacija. Danas je najgore u Avdivijki koja je stalno pod paljbom . Najmanje 100 ljudi, uključujući 20 civila je poginulo i ranjeno za tri dana u jakim napadima ukrajinskih snaga na položaje proruskih snaga u Donjecku.

LAVROV ZADOVOLJAN RAZGOVOROM: Tramp i Putin pokazali UZAJAMNO poštovanje!

Dobrovoljci

Na strani Oružanih snaga Novorusije bore se osim dobrovoljaca iz bivših sovjetskih država i dobrovoljci iz drugih zemalja. Poznato je da ima dobrovoljaca iz Francuske, Španije, Nemačke, Češke, Slovačke, Mađarske, Bugarske, Poljske, Izraela i Srbije.