Zašto je plavuša žena žute boje kose? Ovu nedoumicu ni frizeri ne mogu da reše, OVDE LEŽI ODGOVOR
Da li ste se ikada zapitali zašto se za svetlu kosu često kaže da je plava, a za žene sa takvom kosom da su plavuše? Ova naizgled nelogična pojava nije slučajna, već krije zanimljivu istorijsku priču koja otkriva kako su se jezici razvijali kroz vekove.
U današnjem svetu precizne kategorizacije i bogatog vokabulara za boje, teško je zamisliti vreme kada nijanse koje su nam sada jasne nisu imale specifične nazive.
Međutim, pre mnogo vekova, opisivanje boja bilo je mnogo grublje i jednostavnije nego što je danas. Jedan od najfascinantnijih tragova ove promene nalazi se u staroslovenskom jeziku, gde se za svetle nijanse često koristila reč "plav", koja je obuhvatala i ono što danas nazivamo žutom bojom.
Evolucija svesti o bojama
Danas, reč "plav" neizostavno asocira na boju neba ili mora, odnosno ono što savremeni čovek prepoznaje kao plavo. Ipak, pre nekoliko vekova, značenje ove reči bilo je mnogo šire. U staroslovenskom jeziku, reč "plav" se koristila za opisivanje svetlih tonova općenito. Svetle, bledožute nijanse, kao i zlatne, takođe su bile obuhvaćene ovim pojmom. Zbog toga se osoba svetle kose nazivala "plavom", bez obzira na to što bi njena kosa prema današnjim standardima mogla biti opisana kao žuta ili zlatna.
“Sinji” i “modar” za plavu
Interesantno je da su stare slovenske reči koje su označavale ono što mi danas zovemo plavom bojom bile "sinji" i "modar". Ove reči su opisivale nijanse koje asociraju na more ili nebo. Tako se i u starim narodnim pesmama mogu pronaći izrazi poput "sinje more" i "modro nebo". Istovremeno, polja zrelog žita, kada su osvetljena suncem, opisivana su kao da se "plave".
Vremenom, jezik se menjao, a uz to i terminologija za boje. Reč "plav" preuzela je značenje koje ima i danas, dok je za žutu boju počeo da se koristi poseban termin. Ipak, dubleti su ostali u upotrebi, pa tako možemo naići na izraze koji i dalje reflektuju staro značenje reči "plav". Iako je ovo možda neobično za savremenog govornika, ovakvi jezički ostaci pružaju zanimljiv uvid u to kako su naši preci percipirali svet oko sebe.
Slični fenomeni u drugim jezicima
Srpski jezik nije jedini sa ovakvom lingvističkom istorijom. Poljski jezik, na primer, ima sličan fenomen gde se za svetlu kosu koriste izrazi “żółty” (žuto) i “płowy” (plavo). U portugalskom, svetla kosa se naziva "loira", što se često prevodi kao "plava". Sličnu lingvističku anomaliju nalazimo i u španskom jeziku, gde se za osobu svetle kose koristi izraz "rubio", koji bi doslovno značio "crvena".
Zaključak je...
Smena značenja reči za boje nije samo kuriozitet iz istorije jezika, već otvara prozor u način na koji su naši preci doživljavali i opisivali svet. Ove jezičke promene reflektuju evoluciju perceptivnih i kulturnih normi koje su oblikovale jezik kroz vekove. Iako je danas "plava" boja jasno definisana, ostaci staroslovenskog značenja reči "plav" i dalje žive u našem jeziku, podsećajući nas na bogatu i dinamičnu istoriju ljudske percepcije boja.
Dakle, sledeći put kada budete koristili izraz plavuša za opisivanje osobe sa svetlom kosom, setite se da time čuvate deo bogate lingvističke istorije i evolucije percepcije boja. Ovo lingvističko nasleđe osvetljava kako se jezik i percepcija međusobno oblikuju, reflektujući jedinstvene aspekte ljudskog iskustva kroz vekove.
