Зашто је плавуша жена жуте боје косе? Ову недоумицу ни фризери не могу да реше, ОВДЕ ЛЕЖИ ОДГОВОР

У данашњем свету прецизне категоризације и богатог вокабулара за боје, тешко је замислити време када нијансе које су нам сада јасне нису имале специфичне називе.

Међутим, пре много векова, описивање боја било је много грубље и једноставније него што је данас. Један од најфасцинантнијих трагова ове промене налази се у старословенском језику, где се за светле нијансе често користила реч "плав", која је обухватала и оно што данас називамо жутом бојом.

Еволуција свести о бојама

Данас, реч "плав" неизоставно асоцира на боју неба или мора, односно оно што савремени човек препознаје као плаво. Ипак, пре неколико векова, значење ове речи било је много шире. У старословенском језику, реч "плав" се користила за описивање светлих тонова опћенито. Светле, бледожуте нијансе, као и златне, такође су биле обухваћене овим појмом. Због тога се особа светле косе називала "плавом", без обзира на то што би њена коса према данашњим стандардима могла бити описана као жута или златна.

“Сињи” и “модар” за плаву

Интересантно је да су старе словенске речи које су означавале оно што ми данас зовемо плавом бојом биле "сињи" и "модар". Ове речи су описивале нијансе које асоцирају на море или небо. Тако се и у старим народним песмама могу пронаћи изрази попут "сиње море" и "модро небо". Истовремено, поља зрелог жита, када су осветљена сунцем, описивана су као да се "плаве".

Временом, језик се мењао, а уз то и терминологија за боје. Реч "плав" преузела је значење које има и данас, док је за жуту боју почео да се користи посебан термин. Ипак, дублети су остали у употреби, па тако можемо наићи на изразе који и даље рефлектују старо значење речи "плав". Иако је ово можда необично за савременог говорника, овакви језички остаци пружају занимљив увид у то како су наши преци перципирали свет око себе.

Слични феномени у другим језицима

Српски језик није једини са оваквом лингвистичком историјом. Пољски језик, на пример, има сличан феномен где се за светлу косу користе изрази “żółty” (жуто) и “płowy” (плаво). У португалском, светла коса се назива "лоира", што се често преводи као "плава". Сличну лингвистичку аномалију налазимо и у шпанском језику, где се за особу светле косе користи израз "рубио", који би дословно значио "црвена".

Закључак је...

Смена значења речи за боје није само куриозитет из историје језика, већ отвара прозор у начин на који су наши преци доживљавали и описивали свет. Ове језичке промене рефлектују еволуцију перцептивних и културних норми које су обликовале језик кроз векове. Иако је данас "плава" боја јасно дефинисана, остаци старословенског значења речи "плав" и даље живе у нашем језику, подсећајући нас на богату и динамичну историју људске перцепције боја.

Дакле, следећи пут када будете користили израз плавуша за описивање особе са светлом косом, сетите се да тиме чувате део богате лингвистичке историје и еволуције перцепције боја. Ово лингвистичко наслеђе осветљава како се језик и перцепција међусобно обликују, рефлектујући јединствене аспекте људског искуства кроз векове.