Обожавате је, али не знате причу о њој - одакле води порекло ШОПСКА САЛАТА?
Шопска салата, која се деценијама уназад сматра неизоставним додатком већине оброка у Србији, нарочито лети када су парадајз и краставци у сезони, ужива све већу популарност. Док многи људи радо уживају у овој освежавајућој повртној ђаконији, мало је познато како је добила име.
Шопска салата је препознатљиво јело балканске кухиње које се често сматра националним јелом различитих земаља као што су Бугарска, Северна Македонија, Србија, а понекад чак и Турска и Грчка. Њена популарност сеже далеко изван Балканског полуострва, што потврђује и чињеница да је 2014. године, на такмичењу које је организовао Европски парламент, шопска салата проглашена за најпопуларније национално јело Европе.
У том избору, шопска салата освојила је преко 20.000 гласова грађана широм континента, док је, за поређење, хладна супа од цвекле из Литваније заузела друго место са 5.000 гласова.
Иако је шопска салата данас добро позната и цењена дужином скоро целог старог континента, мало људи се пита по коме је овај освежавајући додатак јелима у виду салате добило име. Овај познати рецепт, који се састоји од парадајза, краставца, лука, паприке и сира, као и пратећих зачина, заправо вуче корене од Шопа, етничке групе која је током средњег века насељавала централне делове Балканског полуострва.
Према истраживањима познатог географа и етнолога Јована Цвијића, Шопи или Шопови су били народ који је живео на простору данашње западне Бугарске, источне Северне Македоније, југоисточне Србије, као и деловима данашње територије Грчке. Њихов дијалекат је крајем 19. века био мост између српског и бугарског језика.
Феликс Каниц, у својој књизи "Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века", описује Шопове као народ који је насељавао територију од Гинца, балканског превоја, до јужно од Софије. Шопи су се претежно бавили сточарством и проводили лета на планинским пашњацима са својим овцама, у својим катунима или бачијама. Њихова исхрана је била базирана на млечним производима, посебно сиру, што заправо и може да објасни присуство сира као кључног састојка у шопској салати.
Током турске окупације, Шопи су се селили и мешали с другим балканским народима, укључујући Бугаре, Србе и Македонце. Временом, већина Шопа је прихватила идентитет ових народа, иако још увек постоје појединци који чувају своје корене и изјашњавају се као Шопи. Данас се највећи број Шопа налази у западној Бугарској, с центром у Софији, док је према попису из 2022. године, у Србији евидентирано 256 Шопа.
Шопска салата, иако данас најчешће присвојена од стране Бугара, носи своје име од овог историјског народа. На југу и југоистоку Србије, нарочито у области око Босилеграда, локално становништво често тврди да је ова позната салата управо њихов специјалитет.
Било како било, шопска салата остаје укусни симбол богатог културног наслеђа Балкана, повезујући различите народе и кулинарске традиције кроз векове.
За ово освежење потребно вам је: 200 грама зелене паприке, 200 грама краставаца, 200 грама парадајза, 2 главице лука, 2 љуте папричице, 200 грама пуномсаног сира, со, бибер, уље, сирће.
Исећи и очистити паприке, а затим их са краставцима и парадајзом исећи на четвртасте комаде средње величине. Лук исецкати што ситније, а љуте папричице исецкати на колутове. Додати со и бибер и промешати. Прелити уљем и сирћетом, а одозго прекрити иситњеним пуномасним сиром.