Da li ste sačuvali ovaj DEO PEČENICE za MALI BOŽIĆ? Običaj koji najavljuje dinamičnu i USPEŠNU GODINU, a ovo meso se ne jede

Vernici Srpske pravoslavne crkve, 1. januara po julijanskom, odnosno 14. januara po gregorijanskom kalendaru, slave praznik Mali Božić, ali i Svetog Vasilija Velikog. Domaćinstva koja ovog sveca slave kao krsnu slavu tog dana se posebno raduju i u to ime pripremaju Vasilice.

One mogu biti i slane i slatke, ali jedno im je zajedničko: mese se sa mnogo ljubavi i jedu tople na Mali Božić! Mogu se umesiti od kiselog ili lisnatog testa, ukrasiti na poseban način, a zajedničko im je što se prelivaju medom. Razlog je taj što se Sveti Vasilije Veliki naziva pčelom crkve Hristove, koji je vernicima darivao med, a bezbožnike “ubadao”svojom žaokom.

U pojedinim krajevima vasilica se pravi kao obična proja, ali se ukrašava na poseban način.

Slatke vasilice se šaraju tako što se nekoliko strukova slame uvežu u snopić crvenim koncem pa se onda njihovim vrhovima izbocka testo u obliku krsta. Za proju-vasilicu, domaćica pripremi grančice zove, veže ih u snop pa njime izvadi kružiće testa koji se kasnije daju stoci kako bi bila napredna cele godine.

Vasilice sa medom

Sastojci:

800 g brašna
200 g masti
40 g svežeg kvasca
1 kašičica soli
1 kašika šećera
mlaka voda
med

Priprema:

Izmešajte brašno i mast pa polako dodajte uskisli kvasac i so, umesite meko testo i podelite ga na manje lopte. Nakon što je testo naraslo, razvijte svaku loptu u manju lepinju. Jednu lepinju razvijte oklagijom i isecite na tanje trake koje ćete koristiti za ukras.

Ostale lepinje preklopite na sredini, formirajte ih u oblik hlepčića i ukrasite uvijenom trakom. Vasilice stavite u podmazani pleh posut brašnom i ostavite da narastaju još desetak minuta. Pecite na 200 stepeni C, poslužite tople i prelivene medom. U nekim krajevima se vasilice peku u obliku običnih okruglih lepinja.

Vasilica od projinog brašna

Sastojci:

3 šoljice kukuruznog brašna
3 šoljice pšeničnog brašna
3 jaja
2 šoljice ulja
1 prašak za pecivo
kašičica soli
3 šoljice kisele vode
Priprema:

Umutite jaja, dodajte vodu i ulje, pa polako dodajte izmešanom brašnu sa praškom za pecivo. Pecite u podmazanom plehu na oko 200 stepeni C.

Praseća glava za Mali Božić

Za Mali Božić, kao i srpsku Novu godinu, važe mnogi običaji, a svaki od njih ima svoje značenje. Tako je za ručak veoma važno da se jede glava praseta koja se čuva još od Božića.

Prasetina se jede za Božić, jer je ova životinja dinamična, te se smatra da će doneti sreću. Glava koja se ostavlja za srpsku Novu godinu, treba da se jede jer ona svojom njuškom rije zemlju napred, pa se veruje da će sreća ići napred.

Na taj dan nikako ne sme da se jede meso od krave, jer je ta životinja mirna, a pileće ili kokošije meso jer one riju zemlju ka nazad, pa će onda i sreća ići tim smerom ako se meso ovih životinja jede na praznik.

Nakon završenog ručka, bitno je da se kosti od pečenja odnesu i stave na mravinjak kako bi se po verovanju stoka množila kao mravi.