"Čemu život posle tvog odlaska?" Ispovest Milice kojoj je ćerka ispala kroz prozor i preminula kida srce i dušu

Roditelji koji suostali bez svoje dece najbolje razumeju patnju i bol kroz koje prolaze roditelji devojčice (2) iz okoline Bora, koja je ubijena i prema osumnjičenima za ubistvo, bačena na deponiju.

Milica Mumđić prošla je kroz izuzetno veliku porodičnu tragediju i traumu kobnog 24. decembra 2021. godine.

Naime, Miličina ćerka Kasija, ispala je kroz prozor njihove dnevne sobe, da bi par dana kasnije preminula u bolnici. Nakon samo 8 meseci od strašne tragedije, Miličin partner sa kojim je imala Kasiju biva ubijen nakon čega se njena agonija nastavlja.

Milica je nedavno na Instagramu podelila emotivnu poruku uz video zapis koji je nastao dok je njena ćerka bila živa. Njenu emotivnu poruku, prenosimo vam u celosti:

"Znaš mila, mnogo puta se zapitam čemu sve ovo? Čemu život posle tvog odlaska? Mislim da sve ono šta se svakodnevno pitam i ptica na grani zna.. nisam bila cvećka pre trudnoće, to ne krijem, ali od kada sam saznala za tebe, sve se promenilo.

Stvarno se probudilo u meni pravo majčinstvo i bila sam ponosna. Ja, klinka, a majka, ponosna majka, ponosno sam šetala sa tobom u stomaku. Mogli su da pričaju šta god požele, uvek sam isla podignute glave, sijala sam uz tebe. Odrasla sam uz tebe, ali ti uz mene nisi.. a tako sam imala želju da rastemo još dugo zajedno.

I ne volim da psujem, ali se*em ti se u ovakav život kad se ovako završio. I meni se završio, verujte mi da jeste. Sve me više izjeda kako živim sada, a kako sam živela do prokletog 24og decembra 2021 godine. Nisam problematična, nisam se predala porocima, nisam poludela i hvala Bogu na tome… ali šta ja radim uopšte?

Sve sto sam mogla sa tobom, sve sto sam htela, a sam Bog zna koliko sam htela za nas dve, to više ne mogu. Ne shvatam što mora ovako i što da boli ovoliko i što da budemo razdvojene? Kada me neko pita šta radim, ja sa osmehom kažem "kradem Bogu dane" ali ja to zaista mislim, kradem ih dok ne dođem do tebe mila moja principesso.

Znate, otišla sam kod tate da prenoćim, od kada Kasije nema nikad više nisam otišla sama da prenoćim i eto nešto se probudilo u meni samo da odem. Pa smo tata i ja seli da ručamo, a na trećoj stolici je sedela i ona, moja Kasidzonka. Tata kaže da je bila buckasta sa repicem na vrhu glavice i da je nosila belu bluzicu, što te ja nisam videla mila moja?

Jesi li meni dala snagu da odem da prenoćim da mi pokažeš da ipak nisam sama iako te ne vidim? Mama bi volela da te opet nekad vidi kao pre kada se samo pojaviš ispred mene.

Danas bi moja najlešpa devojčica na svetu napunila 3 godine i 8 meseci. Ne mogu ni da zamislim koliko bi bila prelepa, nadam se da ćeš mi nekad svratiti, samo da te vidim tako veliku. Volim te sine moj, drkošu moj mali i rambicu najlešpi. Svaki peti je samo tvoj peti! - napisala je Milica.

Trenutak nepažnje doveo je do jezive tragedije

- Veče pre toga je prvi put upoznala Deda Mraza, spremili smo se za spavanje, bila sam emotivna, plakala sam od sreće i jutro nam je počelo divno, mazile smo se… Prvi put da nisam uzela telefon da je snimam. Tog dana je bilo sunce, ptice cvrkuću, kao da je bilo proleće, bile smo u šetnji. Otvorila sam prozor da se stan izluftira, preko puta nas je bio pet-šop, obožavala je da se penje na taj prozor da gleda životinje. Bila sam oprezna do tog dana, ne znam šta mi je bilo u glavi, nisam razmišljala o posledicama, bilo mi je bitno da samo spremim njenu užinu pred spavanje i tri minuta je bilo mnogo. Bila je u dnevnom boravku, igrala se. Samo sam čula kola hitne pomoći i razmišljala sam da treba da odem do nje da se ne uplaši. Pogledala sam u igračke i videla sam da ona nije tu, sve mi je bilo jasno, ali nisam htela da poverujem u to. Pogledala sam dole, mnogo je ljudi bilo, ona je samo ležala. Istrčala sam i samo sam pitala da li je živa", pričala je ona kroz suze i dodala:

- Rečeno mi je da mora da se prebaci u Kragujevac, javila sam roditeljima i Strahinji i odmah smo krenuli tamo. Nije joj bilo pomoći. Odmah sam krenula da mrzim sebe, pitala sam se kakva sam majka. Molila sam se da bude dobro, iako sam znala da to nije moguće. Mozak je odmah prestao da joj radi, srce je još uvek radilo. Nisu nam dali da je vidimo, ali nismo odustali, rekla sam joj da je volim najviše na svetu i da ne mogu da budem toliko sebična, kada neko gore piše naš život… Posle dva dana su nam javili da je preminula, kao da je čekala da je mi pustimo. Svet nam se srušio. Koliko god da sam se trudila da živim, samo sam preživljavala, nisam imala volju ni za čim, bila sam na lekovima, imala sam napade. Nisam htela da izlazim iz stana jer me vezuje najlepše uspomene. Posle mi je bilo teško, volela sam da budem na tom prozoru i kada priđem, to me pokosi. Nisam mogla da budem tamo, otišla sam sa Strahinjom u Ribnicu. Najgore što je moglo da mi se desi sam doživela. Posle nekog vremena sam otišla u stan sama i suočila se sa svim. Pustila sam njen omiljeni program i samo sam sedela tu", nastavila je ona svoju potresnu priču.

- Morala sam da presečem, jer nije išlo. Nismo hteli više da mučimo jedno drugo. Prvo su mi javili da je imao konflikt sa jednim dečkom, da je uboden i da nije ništa strašno. Malo posle toga su javili da nije preživeo. Iako nismo bili zajedno, ljubav prema njemu nije prestala, bio je otac mog deteta. Nije mi bilo realno da je posle osam meseci i on nestao u sekundi. On je tada imao 23 godine -  ispričala je Milica jednom prilikom za "Hajp" televiziju.