"Чему живот после твог одласка?" Исповест Милице којој је ћерка испала кроз прозор и преминула кида срце и душу

Родитељи који суостали без своје деце најбоље разумеју патњу и бол кроз које пролазе родитељи девојчице (2) из околине Бора, која је убијена и према осумњиченима за убиство, бачена на депонију.

Милица Мумђић прошла је кроз изузетно велику породичну трагедију и трауму кобног 24. децембра 2021. године.

Наиме, Миличина ћерка Касија, испала је кроз прозор њихове дневне собе, да би пар дана касније преминула у болници. Након само 8 месеци од страшне трагедије, Миличин партнер са којим је имала Касију бива убијен након чега се њена агонија наставља.

Милица је недавно на Инстаграму поделила емотивну поруку уз видео запис који је настао док је њена ћерка била жива. Њену емотивну поруку, преносимо вам у целости:

"Знаш мила, много пута се запитам чему све ово? Чему живот после твог одласка? Мислим да све оно шта се свакодневно питам и птица на грани зна.. нисам била цвећка пре трудноће, то не кријем, али од када сам сазнала за тебе, све се променило.

Стварно се пробудило у мени право мајчинство и била сам поносна. Ја, клинка, а мајка, поносна мајка, поносно сам шетала са тобом у стомаку. Могли су да причају шта год пожеле, увек сам исла подигнуте главе, сијала сам уз тебе. Одрасла сам уз тебе, али ти уз мене ниси.. а тако сам имала жељу да растемо још дуго заједно.

И не волим да псујем, али се*ем ти се у овакав живот кад се овако завршио. И мени се завршио, верујте ми да јесте. Све ме више изједа како живим сада, а како сам живела до проклетог 24ог децембра 2021 године. Нисам проблематична, нисам се предала пороцима, нисам полудела и хвала Богу на томе… али шта ја радим уопште?

Све сто сам могла са тобом, све сто сам хтела, а сам Бог зна колико сам хтела за нас две, то више не могу. Не схватам што мора овако и што да боли оволико и што да будемо раздвојене? Када ме неко пита шта радим, ја са осмехом кажем "крадем Богу дане" али ја то заиста мислим, крадем их док не дођем до тебе мила моја principesso.

Знате, отишла сам код тате да преноћим, од када Касије нема никад више нисам отишла сама да преноћим и ето нешто се пробудило у мени само да одем. Па смо тата и ја сели да ручамо, а на трећој столици је седела и она, моја Касидзонка. Тата каже да је била буцкаста са репицем на врху главице и да је носила белу блузицу, што те ја нисам видела мила моја?

Јеси ли мени дала снагу да одем да преноћим да ми покажеш да ипак нисам сама иако те не видим? Мама би волела да те опет некад види као пре када се само појавиш испред мене.

Данас би моја најлешпа девојчица на свету напунила 3 године и 8 месеци. Не могу ни да замислим колико би била прелепа, надам се да ћеш ми некад свратити, само да те видим тако велику. Волим те сине мој, дркошу мој мали и рамбицу најлешпи. Сваки пети је само твој пети! - написала је Милица.

Тренутак непажње довео је до језиве трагедије

- Вече пре тога је први пут упознала Деда Мраза, спремили смо се за спавање, била сам емотивна, плакала сам од среће и јутро нам је почело дивно, мазиле смо се… Први пут да нисам узела телефон да је снимам. Тог дана је било сунце, птице цвркућу, као да је било пролеће, биле смо у шетњи. Отворила сам прозор да се стан излуфтира, преко пута нас је био пет-шоп, обожавала је да се пење на тај прозор да гледа животиње. Била сам опрезна до тог дана, не знам шта ми је било у глави, нисам размишљала о последицама, било ми је битно да само спремим њену ужину пред спавање и три минута је било много. Била је у дневном боравку, играла се. Само сам чула кола хитне помоћи и размишљала сам да треба да одем до ње да се не уплаши. Погледала сам у играчке и видела сам да она није ту, све ми је било јасно, али нисам хтела да поверујем у то. Погледала сам доле, много је људи било, она је само лежала. Истрчала сам и само сам питала да ли је жива", причала је она кроз сузе и додала:

- Речено ми је да мора да се пребаци у Крагујевац, јавила сам родитељима и Страхињи и одмах смо кренули тамо. Није јој било помоћи. Одмах сам кренула да мрзим себе, питала сам се каква сам мајка. Молила сам се да буде добро, иако сам знала да то није могуће. Мозак је одмах престао да јој ради, срце је још увек радило. Нису нам дали да је видимо, али нисмо одустали, рекла сам јој да је волим највише на свету и да не могу да будем толико себична, када неко горе пише наш живот… После два дана су нам јавили да је преминула, као да је чекала да је ми пустимо. Свет нам се срушио. Колико год да сам се трудила да живим, само сам преживљавала, нисам имала вољу ни за чим, била сам на лековима, имала сам нападе. Нисам хтела да излазим из стана јер ме везује најлепше успомене. После ми је било тешко, волела сам да будем на том прозору и када приђем, то ме покоси. Нисам могла да будем тамо, отишла сам са Страхињом у Рибницу. Најгоре што је могло да ми се деси сам доживела. После неког времена сам отишла у стан сама и суочила се са свим. Пустила сам њен омиљени програм и само сам седела ту", наставила је она своју потресну причу.

- Морала сам да пресечем, јер није ишло. Нисмо хтели више да мучимо једно друго. Прво су ми јавили да је имао конфликт са једним дечком, да је убоден и да није ништа страшно. Мало после тога су јавили да није преживео. Иако нисмо били заједно, љубав према њему није престала, био је отац мог детета. Није ми било реално да је после осам месеци и он нестао у секунди. Он је тада имао 23 године -  испричала је Милица једном приликом за "Хајп" телевизију.