Po čemu ste dobili PORODIČNO IME? Vaše PREZIME može da vam kaže mnogo ZANIMLJIVIH PRIČA, a evo šta onima kojima se ne ZAVRŠAVA NA - IĆ!

Poreklo prezimena kod Srba raznoliko je i često ima istorijske, geografske, zanimljive ili zanimljive priče. Prezimena su često nastala na osnovu imena očeva, zanimanja, geografskih obeležja ili drugih karakteristika.

Prezime, koje je nastalo u drugoj polovini 14. veka, ima bogato poreklo i nosi sa sobom istorijske korene. U procesu formiranja prezimena u slovenskim narodima, primenjeni su različiti sufiksi koji su imali određena značenja. U ovom slučaju, često korišćeni sufiksi bili su -IĆ i -OVIĆ.

Znate li da postoji SVETO PISMO za GREŠNIKE? Pronađen redak primerak SRAMNE BIBLIJE zbog kog je izbio NEVIĐEN SKANDAL

Znate li da postoji SVETO PISMO za GREŠNIKE? Pronađen redak primerak SRAMNE BIBLIJE zbog kog je izbio NEVIĐEN SKANDAL

Običaji kod SRBA za SAHRANU - Potrebno je uraditi ovo, kao znak poštovanja i da POKOJNIK izađe čist pred Boga

Običaji kod SRBA za SAHRANU - Potrebno je uraditi ovo, kao znak poštovanja i da POKOJNIK izađe čist pred Boga

Nastavak -IĆ često označava "malo" ili "mlado", što može ukazivati na nekadašnje značenje prezimena u vezi sa nekim fizičkim karakteristikama ili osobinama pojedinca koji ga nosi.

S druge strane, nastavak -OVIĆ sugeriše da je reč o "potomku od..." ili "sinu od...", ukazujući na nasleđivanje prezimena od određenog pretka ili oca. Ovaj sufiks često ukazuje na porodično poreklo i nasleđivanje prezimena kroz generacije.

Srpska prezimena često nose sa sobom zanimljive priče, istorijske tragove i kulturne reference. Evo nekoliko zanimljivosti vezanih za srpska prezimena:

Poreklo iz zanimanja ili nadimka: Mnoga srpska prezimena potiču od zanimanja ili nadimaka koje su nosili preci. Na primer, prezimena poput "Kovač" ili "Školarac" ukazuju na zanimanja kovača odnosno učitelja.

Geografsko poreklo: Neka prezimena ukazuju na geografsko poreklo porodice. Primer za to je prezime "Topalović", gde se "topao" može odnositi na topao izvor vode ili lokalitet sa sličnim karakteristikama.

Poreklo iz nadimka po fizičkom izgledu: Prezimena su ponekad dobijena prema fizičkim karakteristikama ili osobinama pojedinca. Na primer, prezime "Crnčević" može ukazivati na tamnu kosu ili kožu.

Povezanost sa istorijskim događajima: Neka prezimena imaju veze sa istorijskim događajima ili ličnostima. Prezimena poput "Nemanjić" mogu ukazivati na povezanost sa vladarskom dinastijom Nemanjića.

Promene prezimena: Tokom istorije, neke porodice su menjale prezimena iz različitih razloga, uključujući prilagođavanje novim vlastima, izbegavanje progona ili jednostavno radi ličnih preferencija.

Poreklo iz imena očeva: Neka prezimena su formirana dodavanjem sufiksa "-ić" imenu oca. Na primer, prezime "Marković" znači "sin od Marka".

Poreklo iz imena majke: Iako je bio ređi slučaj, sreću se i prezimena koja potiču od ženskog pretka, takva su na primer: Katić od Kata ili Marić od Mara.

Različite jezičke varijacije: S obzirom na raznoliku istoriju Balkana, neka prezimena mogu imati različite jezičke varijacije ili prilagođavanja u različitim periodima. 

Prezimena koja se ne završavaju na -ić odnosno -vić

Bez obzira na to što i ostali slovenski narodi dele ovu vrstu prezimena, ona su najčešća i najbrojnija u srpskom narodu, često se povezujući s pojmom "Srba i srpstva", te neki smatraju da čine sastavni deo srpskog nacionalnog identiteta.

Istorijski, tuđinske vlasti su pokušavale eliminisati (ili barem smanjiti) ovu vrstu prezimena među Srbima pod svojom jurisdikcijom, koje su doživljavane kao simbol srpstva i slovenstva. Kroz administrativne mere, poput vođenja matičnih knjiga i drugih zvaničnih dokumenata, prezimena sa završetkom na -ić su izbegavana i potiskivana. Ove vlasti su često primenjivale razne metode kako bi smanjile prisustvo ovih prezimena, a čak su i normativnim aktom 1817. godine u Austriji zabranile Srpskim građanima nošenje prezimena sa završetkom na -ić. Ovom naredbom su eliminisali deminutivni dodatak -ić, a prezimena su se prilagođavala, ostavljajući samo prisvojni dodatak -ov ili -ev, čime su se pojavili oblici kao Jovanov, Radičev, Kovačev, Kolarev, umesto uobičajenih prezimena Jovanović, Radičević, Kovačević, Kolarević. Takođe, prezimena gde je deminutivni dodatak -ić dodavan direktno na prezimensku osnovu, bez prisvojnog nastavka -ov ili -ev, zamenjen je nastavkom -in, što je rezultiralo izmenjenim prezimenima poput Jovin, Glišin, Lazin.

Ovi istorijski događaji dodatno objašnjavaju neke aspekte srpske patronomije i druge kulturne karakteristike.

Pogrdna prezimena

Postojanje prezimena sa potencijalno uvredljivim značenjem u srpskom narodu proizlazi iz prakse stranih državnih činovnika koji su često beležili lične ili porodične nadimke Srba kao zvanična prezimena, ponekad i sa pogrdnim konotacijama. Primeri takvih prezimena uključuju Nakarada, Klipa, Ušljebrka, Nepergaća i Poplašen. Postoji i razlika između prezimena Srba u Srbiji i onih van nje, s obzirom na to da su tuđinske vlasti u svojoj administraciji prilagodile prezimena svojim interesima, dok su srpske vlasti u Srbiji zadržale tradiciju i nacionalni identitet.

Tretman vlasti prema srpskim prezimenima nije bio uniforman širom austrijske carevine, sa varijacijama koje su se kretale od najnižih do najviših instanci. Odstupanja su bila naročito izražena kod normativnih akata koji su zabranjivali prezimena na -ić, a primenjivana su različito u različitim regionima, s najstrožim sprovođenjem u Banatu, gde su takva prezimena gotovo potpuno eliminisana.

Iako su vlasti pokušavale da ukine prezimena na -ić, Srbi nisu lako odustajali od svoje tradicije. Dok su matične knjige i zvanična dokumenta beležila prezimena bez -ić, crkvene knjige i međusobni odnosi Srba zadržavali su izvorni oblik sa -ić. Svedočanstva o ovim promenama mogu se naći u zapisima i dokumentima, kao što je primer o promeni prezimena Adam u Adamović.

Zabrana prezimena na -ić 1817. godine sprovođena je najstrože u Banatu, gde su takva prezimena skoro potpuno nestala.