Da li DELITE PREVIŠE INFORMACIJA na društvenim mrežama? Odavanje LIČNOG ŽIVOTA može vam stvoriti VELIKE PROBLEME, evo kako da prestanete i ZAŠTITITE SE
Platforme društvenih medija nude primamljiv kanal kroz koji možemo da se izrazimo, tražimo validaciju i povežemo se sa drugima na globalnom nivou, ali moramo biti pažljivi
U današnje vreme lako nam je da pomislimo da ostvarujemo bliskost sa ljudima samo zato što su na klik od nas. Ipak, preterano deljenje informacija, svojih misli i intimnih detalja nije korisno na duže staze.
Udanašnjem svetu u kome je biti povezan i informisan imperativ, povremeno ili stalno imamo impuls da delimo svoje misli, iskustva i emocije. Platforme društvenih medija nude primamljiv kanal kroz koji možemo da se izrazimo, tražimo validaciju i povežemo se sa drugima na globalnom nivou.
OVO VAS MOŽE KOŠTATI KOLIKO I LETOVANJE: Kupili CIGARETE u fri šopu pa NADRLJALI, samo su ima rekli "Via Serbia" i napisali ENORMNU KAZNU
BIBLIJA ZABRANJUJE, A HRIŠĆANI TO NE POŠTUJU? Evo da li su TELESNI ODNOSI dozvoljeni pre braka
Međutim, privlačnost stalnog samootkrivanja često dovodi do preteranog deljenja, gde se lične granice gube i privatni detalji bivaju izloženi širokoj publici. Od radnog mesta do partnerskog odnosa, prekomerno deljenje može uticati na naše živote na brojne načine.
Šta je preterano deljenje ili oversharing?
Prekomerno deljenje se odnosi na čin otkrivanja prevelike količine ličnih informacija, često preko onoga što se smatra prikladnim ili neophodnim. To se dešava kada pojedinci dele intimne detalje o svojim životima, mislima ili iskustvima bez razmatranja potencijalnih posledica.
Preterano deljenje i otkrivanje se dešava na nekoliko različitih načina i u okviru nekoliko različitih konteksta. Može se odvijati na platformama društvenih medija, u međuljudskim razgovorima i u profesionalnim okruženjima. To zamagljuje granicu između javnog i privatnog, što često dovodi do negativnih uticaja kao što su oštećeni odnosi, ugrožena privatnost i potencijalna šteta po nečiju reputaciju.
Pa zašto ljudi to rade? To može biti iz bilo kog razloga, ali najčešći su:
- Želja za validacijom;
- Emocionalno oslobađanje;
- Kultura društvenih medija;
- Nedostatak granica;
- Potreba za pažnjom:
- Nedostatak društvene svesti;
- Precenjivanje poverenja;
- Emocionalna ranjivost;
Prepoznavanje potrebe za ravnotežom i negovanje osećaja uzdržanosti je ključno za očuvanje naše privatnosti, zaštitu naših odnosa i očuvanje našeg mentalnog blagostanja. A sprečiti sebe od prekomernog deljenja je divno sredstvo koje treba imati.
Kako zaustaviti prekomerno deljenje
TikToker i advokat Džeferson Fišer ima nekoliko predloga kako da prestanete da overšerujete u svom životu i zaštitite se. U svom video snimku, on razlaže glavne načine da sprečite preterano deljenje.
Počinje tako što kaže: - Ako ne biste sa njima delili svoj lični ormar, nemojte sa njima da delite ni svoje misli.
1. Dodajte filter "sada"
Filter "sada" je način da osetite i osvestite da li osoba treba da zna informacije upravo sada. Fišer objašnjava da bi trebalo da postavite pitanje: "Da li oni to sada moraju da znaju?"
Možda verujete da ova osoba treba da zna ove informacije, ali da li to mora da bude sada? Fišer nastavlja: "Većinu vremena odgovor je ne."
Dakle, ako dođete do tog zaključka, nemojte deliti informacije. Ovo će vam pomoći da zadržite više svojih ličnih misli za sebe.
2. Prestanite da potcenjujete "cenu" svojih reči
Fišer objašnjava da ljudi često potcenjuju cenu svojih reči kada preterano dele: - Čak i kada na poslu odgovorite na ono bezazleno pitanje Kako je prošao vikend?
Fišer navodi da to omogućava drugoj osobi da stvori percepciju o vama u dobrom ili lošem smislu, a za to možemo platiti visoku cenu. Zato zapamtite da vaše reči nešto vrede i napravite pauzu pre nego što ih upotrebite.
3. Shvatite da prava povezanost retko dolazi iz razgovora o sebi
Fišer veruje da nećete dobiti povezanost sa drugima ako sve što radite jeste da pričate o sebi. Dalje objašnjava da ako ikada pomislite: "Da li previše pričam?" odgovor će skoro uvek biti da.
Zato udahnite i slušajte šta drugi ljudi imaju da kažu. Ovo vas sprečava da delite previše svojih ličnih informacija koje bi neko mogao da iskoristi na maliciozan način.
4. Postavite granice i držite ih se
Možda je kliše, ali funkcioniše. Postavljanje ličnih granica je ključno kada je u pitanju deljenje ličnih podataka. Odvojite vreme da razmislite o tome šta vam je prijatno da delite sa drugima i šta smatrate privatnim. Definišite svoje granice i svesno se potrudite da ih se držite.
Neophodno je zapamtiti da ne mora sve da se deli sa svima. Naučite da date prioritet i da budete selektivni u vezi sa detaljima koje otkrivate drugima, bilo da to radite lično, preko društvenih medija ili u bilo kom drugom obliku komunikacije.
5. Pregledajte podešavanja društvenih medija
Prilagodite podešavanja privatnosti na svojim platformama društvenih medija kako biste osigurali da samo određena publika može da pristupi vašim obajvama. Redovno pregledajte i ažurirajte ova podešavanja da biste zadržali kontrolu nad onim što delite na mreži.
Identifikujte odabranu grupu pojedinaca od poverenja sa kojima se osećate prijatno da delite lične podatke. Veća je verovatnoća da će ove osobe poštovati vaše granice i pružiti potrebnu podršku bez osuđivanja ili negativnih posledica.
6. Redovno vežbajte samosvest
Razvijanje samosvesti je ključno za razumevanje zašto ste možda skloni preteranom deljenju. Razmislite o svojim motivima i razmislite da li imate tendenciju da preterujete zbog traženja validacije, pažnje ili želje da se povežete sa drugima.
Razumevanjem ovih osnovnih motiva, možete efikasnije da rešite svoju potrebu za preteranim deljenjem informacija. Uključite samorefleksiju i svesnost da biste prepoznali kada preterujete ili ćete preći svoje lične granice. Ova svest će vas osnažiti da donosite svesnije odluke u deljenju informacija.
