ODLUČILI STE SE ZA RAZVOD? Psiholog otkriva - KAKO i KADA saopštiti detetu i KOJE su moguće POSLEDICE!
"Prikrivanje istine neće se dobro odraziti na vaše dete..."
Razvod braka definitivno je jedan od najstresnijih trenutaka u životu. Međutim, nekada se on ne tiče samo supružnika, već i njihove dece. Oni su uglavnom ti koji ispaštaju.
Psiholog za decu, Dragana Bijelić, ispričala nam je u kom uzrastu dete najbolje prihvata razvod, kako to utiče na njega i koji su to ključni faktori, koje svaki razvedeni roditelj mora da zna kako bi dete pravilno raslo i razvijalo se.
BAUK ZVANI ALIMENTACIJA: Iskorišćavanje ili neophodna pomoć?
Dragana Bijelić je dečiji psiholog, koji radi sa decom u predškolskom i školskom uzrastu. Poznata u stručnim krugovima, a ovom profesijom se bavi već trideset pet godina.
- To nikada nije dobro i koji god trenutak izabrali, uvek će biti traumatičan za dete. Postoje periodi kada su deca posebno osetljiva, period adolescencije i puberteta. Kod njih je izraženije više nego kod male dece, iz prostog razloga što mlađa deca nisu toliko svesna situacije, pogotovo ako dobijaju obostranu ljubav roditelja. Samo saopštenje ne mora biti na neki teatralan način, već polako kroz vreme, da se dete vodi kroz ceo proces razvoda. To je jako važno jer vaš naslednik u vama vidi heroja, a ako mu se dovoljno približite i pokažete mu da ste i vi čovek od krvi i mesa, koji ni sam nekad nije siguran u svoje odluke, on će to više ceniti. Prikrivanje istine neće se dobro odraziti na vaše dete u budućnosti, zato je važno da mu uvek predstavite situaciju onakvu kakva jeste.
- Razvod je poslednja stvar i poslednji izraz nemoći odraslih ljudi da reše problem. Zato se supružnicima uvek savetuje da probaju da sačuvaju brak, ako je to moguće.
Instant razvodi: Uskoro ćete moći za tren oka da se razvedete! Kućni budžet udara na brak: Ovo su IZDACI zbog kojih se svaki drugi par RAZVEDE!
- Kroz moje dugogodišnje iskustvo, rekla bih da nema pravila. To zavisi od strukture ličnosti, temperamenta, vaspitanja, karaktera... Sve proizilazi iz toga kako je razvod tekao. Jako je važno da nemamo negativan uticaj na decu, jer je to naš proces i ne bi trebalo oni da ga osete.
- Iz perspektive jednog psihologa mogu da kažem da na ovom predškolskom uzrastu, baš iz razloga same nege (još ako je dete u "jaslinom" uzrastu do tri godine) uglavnom to bude majka. Naravno, ima slučajeva gde majka nije u stanju da se brine o detetu, onda ono pripadne ocu, ali češći su slučajevi da dete pripadne majci. Nakon punoletstva, podrazumeva se da je odluka na njima samima.
- Apsolutno da. Ono što je najvažnije, što se proteže kroz celu priču, jeste to da dete mora da ima jedan dom, mora da zna gde prirpada. Videla sam da roditelji često prave greške. U redu je da dete ide kod tate (ako je mama ta koja odgaja) i da mu on spremi posebnu sobu za njega, bezbroj igračaka, slatkiša... Ali dete mora znati gde je njegov pravi dom i gde će uvek moći da se vrati. Ukoliko to zna, dete će moći pravilno da se razvija. Mora da postoji detetov identitet, koji će razlikovati te dve stvari. Posle može doći do problema i krize, da dete posle mnogo godina ne zna gde i kome pripada.
- Pored toga, ono što je takođe važno je da, kada ga drugi roditelj uzme, na dan dva ili mesec, treba da provede kvalitetno vreme sa njim. Često se dešava da tata (naravno, ako je slučaj da je majka staratelj) ostavi dete kod bake, deke, tetke, pa ga upoznaje sa drugom devojkom... Mislim da sve te druge elemente treba eliminisati i da otac treba maksimalno da se posveti detetu. Druga stvar koja je takođe važna je ta da se znaju pravila. Sporazumni razvodi su najgori, jer vremenom dođe do toga da se čovek promeni, s tim menja i svoje svakodnevne navike, pa prestane da dolazi po dete, preskače viđanje itd. Podrazumevanje je startna pozicija za nerazumevanje. Zato savetujem svim roditeljima koji su razvedeni, da tačno odrede termine viđanja dece, jer će time olakšati i sebi i njima.
Dobro razmislite pre braka: U ovoj zemlji je ZABRANJEN RAZVOD, a razlog će vas zaprepastiti
- Razvod je uvek postojao, ali je ranije bio mnogo ređi. U poslednjih deset godina to je, na neki način, postalo "pomodarstvo". Danas se mnoge majke predstavljaju kao "samohrane", a ni ne znaju šta taj izraz zapravo znači. Samohrana majka je ona čije dete nema oca ili ga biološki otac nije priznao, a ne razvedena žena koja je dobila pravo da dete bude kod nje. Danas se brakovi prekidaju iz mnogo bezazlenijih razloga, iz netrpeljivosti ili kako kažu, nisu se usaglasili u stavovima, ne daju šansu da se nešto ispravi. Dok na primer, ljudi sa mnogo većim problemima, nalaze zajednički jezik i podršku i ostaju zajedno. Naravno, pričam o tim banalnim stvarima, ako se radi o nasilju ili nečemu više, u tim trenucima brak treba odmah da se prekine.
- To je kao u kontracepciji, ona ne mora biti stopostotna zaštita. Tako isto i u braku. Mislim da je našem narodu omiljeno "sredstvo" za spas braka upravo to rađanje novog deteta. Kroz iskustvo kroz koje sam prošla, mogu da kažem da to nije najbolje rešenje da se brak sačuva. Ako je njihov odnos već krenuo nizbrdo, onda je to samo promašaj. Imala sam primer gde su mi roditelji sa četvoro dece dolazili na savetovanje, sa upravo tim "opravdanjem" da su mislili da će im deca spasiti brak, što očigledno nije bilo rešenje.
- Osnovna postavka razvojne psihologije je to učenje po modelu. Šta si video od majke ili od oca, ti tako usvajaš - ženski pol od mame, muški od tate. Nema deteta na koje to ne utiče. Ceo proces razvoda može dosta uticati na dalji razvoj i razmišljanja deteta, ali kroz godine shvatimo da neke stvari, prosto, prihvatimo takve kakve jesu, jer ne možemo da ih promenimo, a potom život gradimo nevezano od toga.
